Sad, ti si proučavao knjige o Bogu, a ljudi su ti rekli da je Bog u svima. Ali, ti nisi ostvario Boga u svom svesnom životu. Za tebe je sve to mentalno razmatranje. Ali, kad je neko Bogoostvaren, on svesno zna šta je Bog, kako On izgleda, šta On hoće. Kad postigne Samoostvarenje, čovek ostaje u Božijoj Svesti i govori s Bogom oči u oči. On vidi Boga i u konačnom i u Beskonačnom; on vidi Boga i kao ličnog i kao bezličnog. A u tom slučaju, to nije mentalna halucinacija ili mašta. To je direktna stvarnost. Ta stvarnost je stvarnija nego to što te sada vidim tik pred sobom. Kad čovek govori nekom ljudskom biću, tu je uvek veo neznanja – tama, nesavršenost, nerazumevanje. Ali, između Boga i unutrašnjeg bića onog ko Ga je ostvario ne može biti neznanja, ne može biti vela. Tad čovek može da razgovara sa Bogom jasnije, ubedljivije i otvorenije nego sa nekim ljudskim bićem.
Kao obična ljudska bića, mi osećamo da su beskrajni Mir, beskrajna Svetlost, beskrajno Blaženstvo i beskrajna božanska Moć čista fantazija. Mi podležemo sumnji, strahu i negativnim silama za koje osećamo da su sasvim normalne i prirodne. Ne možemo ništa da volimo čisto, čak ni same sebe. Mi smo u konačnom, svađamo se i bijemo i za nas ne postoji tako nešto kao što je mir ili svetlost ili blaženstvo. Ali, oni koji vežbaju meditaciju zalaze duboko unutra i vide da postoji pravi mir, svetlost i blaženstvo. Oni stiču bezgraničnu unutrašnju snagu i vide da se možemo suprotstaviti sumnji i strahu i pobediti ih. Kad postignemo ostvarenje Boga, naše unutrašnje biće preplavljuju Mir, Ravnoteža, Spokoj i Svetlost.From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw