Pitanje: Kad mislim o svim manama i nebožanskim osobinama u sebi i u mojim drugovima učenicima, prosvetljenje mi izgleda milionima kilometara daleko.

Šri Činmoj: Kad je neko zaista prosvetljen, on neće videti druge kao nesavršena ili beznadežna ljudska bića. Onog trenutka kad doživi prosvetljenje, on će osetiti istinsko jedinstvo sa ostalima i videće takozvane nesavršenosti u drugima kao jedno iskustvo koje Bog ima u njima i kroz njih.

Pošto si ti moj učenik, hteo bih da ti kažem da ti vidiš u sebi više nesavršenosti, više ograničenja, više tame nego što bih ja uopšte mogao da zamislim. Za mene si ti potpuno prirodan i normalan; ti si Božije dete i ti imaš sve prilike i sposobnosti da ostvariš, ispoljiš i ispuniš Božansko ovde, na zemlji. Prosvetljenje je nešto što si imao, ali si ga sada zaboravio; to nije nešto potpuno novo.

Onaj kome je zaista stalo do prosvetljenja mora da oseti da raste od svetlosti, preko više svetlosti sve do obilja svetlosti. Ako tragalac uvek oseća da je duboko uronjen u more neznanja, onda bih hteo da kažem da on nikad, nikad neće izaći iz neznanja, jer moru neznanja nema kraja. Ali, ako čovek oseća da raste od iskre svetlosti u sveprožimajuću, najvišu Svetlost, prosvetljenje smesta izgleda lakše i spontanije.

From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw