440

Iskušenje nije ništa drugo do neka vrsta ispita. Ako položimo te ispite, postajemo jedno sa Bogom. Isprva, Bog će samo gledati i nadzirati. Ako, sa jedne strane, spolja kažemo da nećemo da živimo sa neznanjem, ali sa druge strane u potaji uživamo valjajući se u zemaljskim zadovoljstvima, Bog naprosto ćuti. Mi možda kažemo da nećemo da jedemo hranu neznanja, ali istovremeno nastavljamo da je jedemo. Tu se ponašamo kao kamila. Kamila jede trnje, a usta joj krvare. Ona će reći sebi da nikad više neće jesti to trnje, ali će ubrzo zatim učiniti istu stvar. Slično tome, neki od nas kažu da neće da žive sa neznanjem, ali narednog momenta opet postajemo njegovi najbliži prijatelji.

Ali, ako Bog vidi da se iskreno trudimo da položimo svoj ispit, On će nam odmah dati sposobnost. Kada oseti da zaista nećemo da se družimo sa neznanjem, da nećemo više da imamo ništa sa njim, On nam daje beskrajnu unutrašnju moć i snagu da se izvučemo iz neznanja. Bog nikad ne ispituje; On nikad ne dovodi u iskušenje. On će nam naprosto dati unutrašnju snagu da savladamo iskušenja. Ali, mi dobijamo Njegovu Moć jedino kada smo iskrenu. Božija pomoć je, baš kao i Sunčeva svetlost, ovde za sve. Ako neko drži svoja vrata i prozore otvorene, on prima svetlost u svoju sobu. Ali, ako drži vrata i prozore zatvorene, Sunčeva svetlost ne može da uđe. Tako se i Božija božanska Samilost neprekidno kao kiša spušta odozgo, ali mi moramo da držimo vrata našeg srca otvorena. Jedino ćemo tada biti u stanju da izađemo iz neznanja.

From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw