Kao što učenik nema potrebe da se bilo čega odriče, isto tako ne mora ništa ni da da Guruu. Učenik samo dolazi Guruu i ulazi u Gurua sa onim što ima i što jeste. Šta ti imaš? Imaš dušu. Šta ti jesi? Ti jesi duša. Nema razlike između onog što jesi i onog što imaš. Ako uđeš u svog Učitelja sa tim znanjem, sa tom mudrošću, sa tim razumevanjem, videćeš, osetiti i postati nerazdvojno jedno sa postojanjem tvog Učitelja. Kad se učenikova duša sjedini sa Guruovom svešću i dušom, on mu ne daje ništa. Tvoje dostignuće se uopšte ne razlikuje od onoga što jesi. Te stvari se neće više razlikovati nego što se razlikuju tvoji prsti od tvoje šake.
Zato, ako pitaš šta će jedan Guru zahtevati od tebe, hteo bih da ti kažem da će hteti tvoju dušu, koja je upravo ono što imaš i ono što jesi. Možda ćeš reći da ćeš ono što imaš, i svoje znanje i svoje neznanje, dati svom Guruu; ali, ako vidiš da si unutar svog Gurua, onda nema davanja i uzimanja. Nema šta da se da i šta da se uzme; postoji jedino rast u Guruvom srcu. Molim te, ostani u svom Guruu dokle god možeš – zauvek. Nema trenutka kad bi učenikova duša trebalo da bude odvojena od svesti njegovog Učitelja. Ostani unutar svog Učitelja sa onim što imaš i što jesi – ne u smislu da mu daješ nešto, već u smislu da vi pripadate jedan drugom. Oseti da rasteš unutar svog Učitelja. Ne radi se o tome da mu ti daješ nešto, a da on mora da ti da nešto za uzvrat. A opet, u osećaju jedinstva nema žrtve. Kad osećaš da ste ti i on jedno, kad osećaš da obojica imate istu svest, isto postojanje, istu ljubav – tad ne može biti osećaja žrtve.From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw