Pitanje: Osećam da se stalno takmičim sa drugima. Kako da to prevaziđem?

Šri Činmoj: Nastoj da osetiš jedinstvo sa svima. Kada to učiniš, smesta ćeš proširiti svoju svest. Ako neko učini nešto dobro, moraš da smesta osetiš da si ti taj koji je to učinio. On bi takođe trebalo da učini isto kada ti postigneš nešto značajno. Kad god neki pojedinac učini nešto veoma dobro, drugi moraju da osete da je njihovo svesno nadahnuće i težnja bilo to što je omogućilo tom pojedincu da postigne takav uspeh. Ako uvek imamo stav timskog rada, bićemo u stanju da pobedimo ego.

Ali, takmičarski ego ne bi trebalo mešati sa božanskim ponosom. Ponekad mi osećamo: «Ja sam Božiji sin, pa kako onda mogu da budem tako loš? Kako mogu da lažem? Kako mogu da budem neiskren? Ja sam Božiji instrument, pa kako mogu da činim takve stvari?» To je takođe jedna vrsta ega, ali taj ego nije prkosni i rušilački ego koji nas navodi da želimo da po svaku cenu pobedimo sve i da gazdujemo čitavim svetom svojom nadmoćnom sposobnošću. Taj božanski ego potiče od naše obogotvorene svesti, od našeg unutrašnjeg jedinstva sa Bogom. Ako osetimo na jedan božanski način da smo Božiji odabrani instrumenti, onda u našem životu ne može biti nebožanskog ega. Najpre to moramo da osetimo iznutra. Potom to moramo da ispoljimo u našim delima.

Zato, kad god neko drugi učini nešto dobro, molim te da osetiš da si ti taj koji je to učinio. To uopšte nije pogrešno. Ti ne obmanjuješ sebe. Nemoj da misliš: «O, nisam ja to uradio. Ja se ne zovem tako i tako». Tvoje ime je - Univerzalna Svest. Postoji samo jedno Biće, a to je beskrajno i sveprožimajuće Ja. Zato, kada bilo koji stanovnik univerzuma postigne nešto, ti lako i potpuno opravdano možeš da tvrdiš da si to ti postigao – ako samo možeš da se poistovetiš sa univerzalnom Svešću.

Moji učenici na fizičkom nivou postižu mnogo stvari, kakve ja nikad nisam učinio spolja. Ali, ja smesta osećam da sam ja taj koji je učinio te stvari, zahvaljujući mom iskrenom i potpunom poistovećenju sa mojim učenicima. Kada oni rade na fizičkom ili mentalnom planu, oni postižu veoma mnogo stvari. Tada im ja to priznajem, uvažavam ih. Zahvaljujem im i nudim im iskrenu zahvalnost moga srca. Ali, u mom unutrašnjem biću ja smesta osećam da sam ja taj koji je to postigao jednim proširenim delom moje svesti. To su moja duhovna deca. Naravno, sve što su moja deca učinila, takođe je i moje dostignuče. A opet, na duhovnom nivou, kad odozgo spustim Mir, Svetlost i Blaženstvo, moja deca imaju sva prava da osećaju da sam bio u stanju da odozgo spustim te stvari zahvaljujući njihovoj svesnoj težnji. Ne može se reći da oni nemaju ništa s tim. Oni nisu samo pasivni primaoci. Oni moraju da osete da smo zajedno odozgo spustili taj Mir, Svetlost i Blaženstvo.

Ego potiče od odvojenosti; zato, kako može biti ikakvog ega kad osećamo istinsko unutrašnje jedinstvo? Gde je svest o «ja», kad ti možeš da smatraš svojim nešto što sam ja učinio? Gde je svest o «ti», kad ja mogu da smatram svojim nešto što si ti učinio? Gde je ego? Nestao je – iščezao u našem prirodnom, božanskom i univerzalnom osećaju jedinstva.

Zato se naš ego može pobediti na ta dva načina. Kada se poistovetimo sa drugim ljudima, mi osećamo svoje jedinstvo sa njima i takmičarski duh nestaje iz našeg života. Tada ne može biti ega. A ako možemo da osetimo da smo potekli od Boga, da smo u Bogu, da smo za Boga i od Boga, to je još jedan način da pobedimo ljudski ego i preobrazimo ga u božanski ponos.

From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw