Dan u kome osećam da postojim u svima i da je moje prosvetljujuće srce u svima jeste dan u kome smesta postajem jedno sa mnoštvom. Kada primim ili odozgo donesem mir, smesta osećam da sam mnoštvo, a ne jedan. Potom, kada upijem mir u sebe, vidim da smo Mir upili svi mi. Tad imam svesni osećaj jedinstva, jedinstva u mnoštvu i mnoštva kao jednog.
Mir nam dolazi i mi ga gubimo zato što osećamo da smo mi odgovorni za čovečanstvo, ili pak da nismo neodvojivi deo čovečanstva. Moramo da osetimo da su Bog i čovečanstvo kao jedno veliko drvo. Bog je drvo, a grane su Njegovo ispoljavanje. Mi smo grane, a ima i mnogo drugih grana. Sve te grane su deo drveta i u jedinstvu su jedna sa drugom, kao i sa drvetom. Ako možemo da osetimo da sa Bogom i čovečanstvom imamo isti odnos kao što grane imaju sa svojim susednim granama i sa drvetom kao celinom, neizostavno ćemo steći trajni mir.From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw