Pitanje: Ako je meditacija jedini način da se Bog vidi licem u lice, šta bi savetovao čoveku koji ima porodicu o kojoj mora da se brine?

Šri Činmoj: Kad taj porodični čovek ustane rano ujutro, o čemu on misli? Misli o članovima svoje porodice, školovanju dece i tako dalje. Ali, ako bi mogao da meditira pre nego što dopusti da te misli uđu u njega, ako bi mogao da misli na Boga pet ili deset minuta, tih nekoliko minuta bi mu bili od velike koristi. Da, on ima odgovornosti; mora da misli o svojoj zemaljskoj porodici. A opet, ko je odgovoran za čitav univerzum? Ne on, ne članovi njegove porodice, već Bog, Bog Lično.

Ako glava porodice meditira na Boga, na Svetlost – Bog znači Svetlost – tada Svetlost silazi. Ona počinje da smanjuje njegove brige i strepnje. Kad se čovek koncentriše, sve što hoće da uradi postaje lakše. Slično tome, ako pojedinac koji ima mnogo porodičnih problema meditira pet ili deset minuta pre nego što počne da misli na porodicu, to će mu odmah pomoći tako što će umanjiti teškoće sa kojima se suočava; a takođe će i Svetlost koju je primio početi da deluje u njemu. On ne mora da meditira deset ili dvanaest sati. On zna da njegov napredak možda neće biti veoma brz: ali, polako i sigurno, postiže se cilj.

Ako nastojite da svakodnevno osetite Boga, živog Boga, u vašoj deci i članovima vaše porodice, postepeno ćete videti i kako Svetlost deluje u njima. Ali, ljudi to ne čine. Oni gledaju na svoju decu kao na svoju imovinu i osećaju da imaju sva prava da ih oblikuju i vode kako im se prohte. Kad bi, međutim, bili u stanju da osete da svoju decu i sve članove svoje porodice vole upravo zato što je Bog u njima, ako misle na to i meditiraju na to, čine najbolju moguću stvar i za sebe i za napredak svoje porodice.

From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw