Pitanje: Kako da učinimo meditaciju praktičnom?

Šri Činmoj: Mi kažemo da je neko praktičan jedino kad vidimo da u spoljašnjem životu on čini pravu stvar u pravom trenutku. On misli i ponaša se na jedan poseban način, tako da ga drugi ne obmanu i da njegov spoljašnji život može da teče glatko, bez ikakve veće nevolje. Ali, ma koliko da smo domišljati, ma koliko iskreni i ma koliko svesni, povremeno smo u spoljašnjem svetu na gubitku. Ne znamo šta da kažemo. Ne znamo šta da učinimo. Ne znamo kako da se ponašamo. Ili, uprkos tome što govorimo i činimo prave stvari, sve ide naopako. Ne znamo kako da izađemo na kraj sa našim spoljašnjim postojanjem; ne možemo da upravljamo našim životima. Iskreno želimo da učinimo nešto ili postanemo nešto, ali nismo u stanju.

Zašto se to dešava? Dešava se zato što je naša spoljašnja sposobnost uvek ograničena nečim, a to nešto je naša unutrašnja svest. Ako smo praktični u unutrašnjem životu, ako činimo pravu stvar u unutrašnjem svetu, onda nas ništa neće ograničavati, jer ćemo imati unutrašnju svesnost. Onaj ko ima unutrašnju svesnost može da slobodno pristupi beskonačnoj istini i večnoj radosti i u stanju je da kontroliše svoj spoljašnj život. Šta nam daje unutrašnju svesnost? Meditacija. Mi smo praktični u našem unutrašnjem životu kada se molimo i meditiramo. Nešto što je praktično uvek bi trebalo da je prirodno, a šta može biti prirodnije i spontanije nego nastojanje da ispunimo Boga? Kako da ispunimo Boga? Pomoću meditacije.

Unutrašnji život neprekidno nosi poruku Ljubavi, Istine i Boga. Spoljašnji život to ne čini. Gde je Istina, tu je seme. Dopustimo tom semenu da proklija, da izraste u izdanak, da postane drvo. Kad to drvo rodi plodove, možemo da ih jedemo. A dok jedemo, znaćemo da ti plodovi pripadaju spoljašnjem svetu, iako je njihov izvor unutrašnji svet. Videćemo kako se sposobnost unutrašnjeg sveta ispoljava u spoljašnjem svetu. Mi uvek rastemo iznutra, a ne spolja. Biljka raste iz semena koje je pod zemljom. Iznutra mi rastemo spolja.

Bez obzira koliko sati radimo, bez obzira koliko sati pričamo, bez obzira šta radimo ili šta kažemo, mi se ne približavamo Istini-Svetlosti. Ali, ako najpre meditiramo, a potom delujemo i govorimo, onda činimo pravu stvar i postajemo ono pravo. Unutrašnji život, unutrašnja praktičnost, moraju da vode spoljašnji život, a ne obratno. Neće spoljašnji život imati odeljeno postojanje. Ne! Životni dah spoljašnjeg života mora da dođe od unutrašnjeg. Unutrašnja praktičnost mora da uđe u spoljašnji život svakog pojedinca na zemlji. Tek onda možemo ostati zaista praktični u spoljašnjem životu

From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw