Pitanje: Kad sam isprva počeo da meditiram u tri ujutro, imao sam veoma dobre meditacije i bio sam veoma inspirisan. Ali, nakon nekoliko dana, nisam imao istu inspiraciju i to mi je postalo veoma teško.

Šri Činmoj: Kad nešto započnemo po prvi put, mi smo inspirisani. Sve što je novo pruža nam ogromnu inspiraciju, baš zato što je novo. Ali, ako nastavimo da to radimo, mi nemamo isti entuzijazam, isti podsticaj. Hteli bismo da od svoje rane jutarnje meditacije dobijemo nešto veoma duboko, veoma visoko i veoma uzvišeno. Mi smo kao trkač na duge staze. Kad starter opali iz startnog pištolja, na samom početku trkač je veoma inspirisan i počinje da trči veoma brzo. Ali, posle tri do pet kilometara, on se jako umori; trčanje postaje monotono i teško. A sad, ako on odustane od trke samo zato što je umoran i što je izgubio impuls, on neće stići do cilja. Ako, međutim, nastavi da trči, na kraju će stići do cilja. Onda će sigurno osetiti da je to bilo vredno borbe i telesne patnje.

Isto je tako i u duhovnom životu. Kad započneš svoje putovanje u tri ujutru, oseti da je sutrašnji dan nastavak putovanja. Ne smatraj ga novim početkom. Svakog dana prelaziš novu milju. Idući korak po korak, stižeš do Cilja.

Da bi održao isti nivo meditacije, moraš da budeš veoma duhovno napredan. ja te ne obeshrabrujem: daleko od toga. Hoću da kažem da bi u početku trebalo da budeš veoma srećan ako povremeno imaš veoma dobru, veoma visoku, veoma uzvišenu meditaciju. Kad nemaš dobru meditaciju, ne dopusti sebi da se predaješ frustraciji. Ako počneš da se osećaš frustrirano, sposobnost će ti još više opasti. Onda, narednog dana u isto vreme, nećeš uopšte moći da duboko meditiraš.

Ako danas nemaš dobru meditaciju, pokušaj da zaboraviš na to. Ako sutra budeš meditirao nešto bolje, nastoj da to zapamtiš. Prošlost je prašina. Prošlost ti nije dala ostvarenje, pa se zato još uvek moliš i meditiraš. Pa zašto bi onda mislio o prošlosti? Moraš da zaboraviš sve što te ne inspiriše i ne ohrabruje da ideš napred. Zato, ako ti današnja meditacija nije dala zadovoljavajuće rezultate, pokušaj da je sasvim zaboraviš.

Ti imaš težnju, a potom je izgubiš. Onda plačeš za njom, ali ti se možda neće opet vratiti ista težnja. Ali, tu moraš da shvatiš da ti nisi stručnjak za meditaciju. Sad tvoja meditacija zavisi od tvoje inspiracije i težnje. Kad si inspirisan, imaš težnju i spreman si da meditiraš. Ali, ta težnja, taj unutrašnji podsticaj, trajaće samo dan ili dva ili nekoliko nedelja, a onda će nestati. Međutim, kad postaneš stručnjak, ovladaćeš meditacijom.

Kako da postanemo stručnjaci u bilo čemu? Ako hoćemo da postanemo pevači ili pesnici ili plesači, moramo da svakodnevno vežbamo. Isto je i sa meditacijom. Kad svakodnevno vežbamo meditaciju, doći će dan kada će ona postati spontana. Ako redovno meditiramo jednom ili dvaput dnevno, stičemo neku vrstu unutrašnje navike. Nakon nekog vremena, u taj i taj čas, osetićemo da smo prinuđeni da meditiramo. Osetićemo da je meditacija neophodna našoj duši i unutrašnji nagon da meditiramo nas nikad, nikad neće napustiti. On će nas uvek inspirisati i krepiti. Kad rano ujutro dođe vreme da meditiramo, naše unutrašnje biće će doći i pokucati na vrata našeg srca.

From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw