Pitanje: Dok težimo za nevezanošću, kako da se sačuvamo od ravnodušnosti?

Šri Činmoy: Velika je razlika između nevezanosti i ravnodušnosti. Kada ste ravnodušni prema nečemu ili nekome, tada ste gotovo gotovo neprijateljski prema njegovom napretku. Tu je jedna vrsta zlonamerne unutrašnje nade da on neće položiti ispit, da neće uraditi pravu stvar, da mu se niko neće diviti ili ga obožavati. Vi možete da kažete da ste ravnodušni da biste ubedili svoj um. Ali, vi ćete gledati da li će taj uspeti, pa ako uspe, to će vas pogoditi. A ako ne uspe, veoma zlonamerno ćete se radovati. Takva je ravnoduđnost. Ona u potaji posmatra i stiče ogromnu radost kad opazi neuspeh, a užasno je ljubomorna kad opazi uspeh. Mi kažemo da smo ravnodušni, ali ako druga osoba postane velika, naša ljubomora nas ubija, a ako ne uspe, igramo od radosti.

Ali, nevezanost je duhovna osobina. Kad smo nevezani, naše fizičko je nevezano, naš um je nevezan, naš vital je nevezan i tako dalje. Ono u meni što hoće da veže vas i ono u vama što hoće da veže mene iznutra upozoravaju jedno drugo. „Ja nisam prava osoba koja bi trebalo da te veže, a ti nisi prava osoba da veže mene. Postoji neko drugi, Božanski, Svevišnji, koji je Onaj Jedini. On je taj koji ima beskrajnu Svetlost, Mir i Blaženstvo, pa trči ka Njemu kao što i ja trčim. Ja ću ti pomoći mojom unutrašnjom sposobnošću, a to je moja molitva, meditacija i koncentracija. Ali, ako te zgrabim i prisvojim mojim vitalnim, fizičkim i mentalnim čežnjama, to nije nikakva pomoć. Hajde da ti umesto toga ponudim moju molitvu, meditaciju i koncentraciju, a i ti bi trebalo da mi ponudiš isto. Na taj način ojačavamo jedan drugog“.

U nevezanosti dve osobe rastu zajedno pomoću Svetlosti duše. Osobine njihovih duša stvaraju most kojim mogu da idu do zajedničkog cilja. Taj most nije cilj, ali obe koriste most. Oni kažu: «Hajde da zajedno idemo putem koji nas vodi našem zajedničkom odredištu». Zato, kada smo nevezani, mi sve vreme navodimo sebe da osećamo da ljudsko u nekom drugom ili ljudsko u nama nije cilj, već da oboje imamo zajednički cilj do koga moramo da stignemo zajedno pomoću težnje našeg srca i Svetlosti duše. Mi smo nevezani kad koristimo unutrašnju svetlost i unutrašnju stvarnost umesto naše fizičke stvarnosti.

From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw