Duša, po svom potencijalu i sposobnosti, neograničena je i beskonačna. Zato duša želi da nas izbavi iz mreža neznanja i oslobodi nas od noći vezanosti.
Šta je vezanost? Vezanost je ples našeg spoljašnjeg zadovoljstva.
Šta je nevezanost? Nevezanost je pesma naše unutrašnje radosti.
Vezanost se završava u zatvorskoj ćeliji frustracije i uništenja.
Nevezanost ispunjava sebe u palati Božanstvenosti i Besmrtnosti.
Ja sam budala ako svesno živim u fizičkom. Još veća sam budala ako se stalno divim mo fizičkom telu i obožavam ga. Najveća sam budala ako živim jedino da bih zadovoljio potrebe mog fizičkog bića.
Ja sam mudar čovek ako znam da postoji nešto što se zove duša. Još mudriji sam ako mi je stalo da vidim i osetim moju dušu. Najmudriji sam ako živim u mojoj duši i za moju dušu i stalno i duševno, bezrezervno i bezuslovno.Kad smo vezani za telo, smesta postajemo impulsivni. Kad smo vezani za vital, vrlo brzo postajemo eksplozivni. Kad smo vezani za fizički um, na kraju postajemo destruktivni.
Ali, kada smo u telu, nevezani, mi svesno osećamo našu svest koja teži. Kad smo u vitalu, nevezani, mi protežemo i širimo svoju svest koja teži. Kada smo u umu, nevezani, mi vrhunski ispunjavamo našu neograničenu svest ovde na zemlji.
Mnogi ljudi, na nesreću, pogrešno osećaju da su vezanost i posvećenost jedna te ista stvar. Ali, vezanost znači da smo u konačnom i vezani za konačno, a posvećenost znači da smo se posvetili Beskonačnom i da nas je oslobodilo Beskonačno.
Nevezanost se često pogrešno razume. Duhovni tragaoci ponekad misle da biti nevezan za nekoga znači pokazivati mu krajnju ravnodušnost, gotovo do potpunog zanemarivanja. Ali, to nije prava nevezanost. Kad smo ravnodušni prema nekome, mi ne činimo ništa za njega. Mi nemamo ništa sa njegovom radošću ili tugom, njegovim dostignućima ili neuspesima. Ali, kada smo istinski nevezani, mi radimo za njega posvećeno i nesebično, a rezultate našeg delovanja polažemo preds Stopala našeg Gospoda Svevišnjeg, našeg Unutrašnjeg Pilota.
Nije važno da li je rezultat uspeh ili neuspeh. Ako uopšte nismo vezani za rezultat, naša svest se smesta širi. Ako ne marimo za plod našeg dela, Svevišnji nas nagrađuje na Njegov sopstveni način.
Ako radimo posvećeno i nesebično, delo nas ne vezuje. Ako radimo, a da ne marimo za rezultat, neće nam biti teško da radimo za Boga. Kad smo u stanju da se odreknemo neprosvetljenog, netežećeg delovanja, možemo da uđemo u božansko delovanje, koje je naš pravi život; a u njemu je uvek ispunjenje.From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw