Plač težnje

Težnja je jedan plač u našem srcu. Kao što dete plače, tako ćete i vi u svom srcu osetiti plač. U vama je dete koje lije suze. Ono lije suze jer želi da prevaziđe sebe. Taj uspinjući plač, taj plač koji se uzdiže unutar našeg srca nazivamo težnjom. Kada težimo suzama našeg srca, vidimo da nam Bog dolazi odozgo. Srce plače i žudi nalik na plamen koji bukti i uzdiže se naviše. Taj plamen srca hoće da se uspne s onu stranu uma, pa se stalno uzdiže. A Bog neprestano silazi sa Svojom Milošću, nalik na reku koja teče naniže. Nama pripada plamen koji se stalno upinje; Božija Milost, nalik na reku, silazi dole iz Izvora. To je kao kada se susretnu dve osobe; jedna je na prvom spratu, a druga na trećem. I šta se dešava? Mi se penjemo na drugi sprat, a Bog silazi na drugi sprat. Tu se srećemo i međusobno ispunjavamo. Kad se težnja i Milost sretnu, mi ćemo doživeti božansko ispunjenje sjedinjenja sa Bogom. Sa težnjom mi počinjemo naše putovanje, i sta težnjom ga nastavljamo. Pošto našem putovanju nema kraja i pošto je Bog beskonačan, večan i besmrtan, naša težnja će večito teći ka Božijoj Beskonačnost, Večnosti i Besmrtnosti. Težnja je beskrajni put koji večno vodi ka večno prevazilazećem Onostranom.

From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw