Čovek je mnoštvo. Pomoću svoje težnje, čovek, ta razdvajajuća i podeljena svest, čovek, taj mračni um, čovek, to neispunjeno biće, hoće da se sjedini sa svešću sveta, životom sveta i dušom sveta. On nepogrešivo i duševno oseća da je to tajni i sveti način da oseti najdublju dubinu Stvarnosti i najvišu visinu Istine.
Težnja je unutrašnji plamen. Za razliku od drugih plamenova, ovaj plamen ništa ne spaljuje. On pročišćuje, prosvetljuje i preobražava naš život. Kad se u našoj nižoj prirodi odigra pročišćenje, mi se nadamo da ćemo ugledati Božije Lice. Kad prosvetljenje osvane u našoj spoljašnjoj prirodi, mi osećamo da je Bog blizak i drag, da je On sveprožimajući i svevoleći. Kad naša priroda, i niža i viša, preraste u Plamen Preobražaja, shvatićemo istinu da je Sam Bog najdublji Pilot, najsjajnije putovanje i najviši Cilj.
Neki ljudi imaju utisak da su želja i težnja ista stvar. Na nesreću, tačnije na sreću, to nije istina. To su dve potpuno različite stvari. Razlika između želje i težnje je veoma jednostavna i jasna. Želja hoće da zarobi i proždere svet. Težnja hoće da oslobodi i nahrani svet. Želja je energija koja se izliva. Težnja je svetlost koja se uliva. Želja kaže čoveku: «Poseduj sve. Bićeš srećan». Jadni čovek, kad poželi da poseduje makar i jednu stvar, vidi da ga je već nemilosrdno uhvatilo i prisvojilo sve što je Bog stvorio. Težnja kaže čoveku: «Ostvari samo jednu stvar, a ta stvar je Bog. Bićeš srećan». Srećni i blagosloveni čovek; na svom putu naviše i unutra, pre nego što vidi Boga, on oseća uzvišeni mir u svom unutrašnjem životu i blistavu radost u svom spoljašnjem životu. Tada on oseća da ostvarenje vrhunskog Onostranog ne može dugo ostati nedostižno.
Težnja ima ne jednog, već tri istinska prijatelja: juče, danas i sutra. Juče je težnji ponudilo svoj let nadahnuća. Danas težnji nudi svoju moć posvećenosti. Sutra će težnji ponuditi svoje blaženstvo ostvarenja.
Težnja je naš unutrašnji nagon da prevaziđemo i iskustvo i ostvarenje koje smo već postigli. To je apsolutno neophodno, jer Bog Beskonačni neprekidno prevazilazi Svoju sopstvenu Beskonačnost, Bog Večni stalno prevazilazi Svoju sopstvenu Večnost, a Bog Besmrtni stalno prevazilazi Svoju sopstvenu Besmrtnost.
Detinjstvo težnje želi da ostvari Svevišnjeg na zemaljski i individualan način. Pubertet težnje želi da ostvari Svevišnjeg na božanski i slavan način. Zrelost težnje želi da ostvari Svevišnjeg na način samog Svevišnjeg.
Težnja je ostvarenje. Težnja je otkrovenje. Težnja je ispoljavanje. Težnja je ostvarenje ako i kada je aspirantu potrebno ostvarenje Boga i jedino ostvarenje Boga. Težnja je otkrovenje ako i kada aspirant oseća da je otkrovenje Boga samo zarad samog Boga. Težnja je ispoljavanje ako i kada aspirant oseća da je ispoljavanje Boga njegovo pravo po rođenju.
Težnja se može razviti. To je kao kada prelazite ulicu, korak po korak. Svaki put kada težimo, mi u najvećim dubinama naše svesti činimo čudo – dočekujemo Onostrano.
Život ima unutrašnja vrata. Težnja ih otvara. Želja ih zatvara. Težnja otvara vrata iznutra. Želja ih zatvara spolja.
Život ima unutrašnju svetiljku. Ta unutrašnja svetiljka se zove težnja. A kad održavamo plamen naše težnje, ona će, bez greške, preneti čitavoj Božijoj tvorevini svoj blistavi sjaj.From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw