Postoji još jedan razlog što nismo prijemčivi. Dok nismo stvarno sigurni šta zaista hoćemo, život želje ili život težnje, onda će neprijateljske sile stajati između naše želje i naše težnje. Težnja nas vodi cilju, stvarnosti, ali se želja smesta udružuje sa našim neprijateljima. Neprijateljske sile su uvek budne; one nastoje da nas podele. One hoće da nas odvoje od naše težnje. A šta onda čine? One dovode želju i pokušavaju da ubiju težnju. Vrlo često u tome i uspevaju. Ali, jedna duhovno budna osoba će ući u želju da bi je preobrazila pomoću težnje. Ako želja uđe u težnju, težnja će biti uništena. Ako težnja uđe u želju, želja će biti preobražena.
Što se tebe tiče, ako doživljavaš neprijateljske napade, za to postoje prevashodno dva razloga. Prvi razlog je što se tvoje fizičko nemilosrdno buni protiv psihičke težnje srca. Ne možeš trajno da se otarasiš svih svojih nebožanskih i negativnih osobina zato što nesvesno gajiš nebožanske misli. Ti još uvek osećaš da te osobine donose ispunjenje tvom s poljašnjem životu, tvom vitalnom životu. Tvoja unutrašnja težnja trči mnogo brže od tvoje fizičke sposobnosti ili potrebe. Fizičko stalno igra ulogu pljačkaša. Duša zadobija nešto za tebe, a fizičko te pljačka i traći to što je zadobijeno. Dobijaš svetlost duše, pa je onda razbacuješ unaokolo. Fizičko dobija svetlost, ali je ne koristi za svoje prosvetljenje.
Drugi razlog za te napade u tvom slučaju je nesigurnost. Sa jedne strane, ti želiš da zaroniš u more Beskraja. Sa druge strane, imaš osećaj nesigurnosti. Pitaš se šta ćeš dobiti od mora Beskraja. Moraš da znaš da ćeš dobiti beskrajno blago besmrtne Svesti koja prožima čitav univerzum. Tvoja duša je želi, ali se tvoj fizički um plaši. Sve dok u tebi postoji strah, makar i mrvica straha, neprijateljske sile imaju moć da te nemilosrdno napadaju. Ako čovek ne prihvata potpuno svoj pravi cilj ili ako ga nije svestan, neprijateljske sile će ga neizostavno mučiti. Ali, ako se ne plašiš i ako si siguran u svoj cilj, neprijateljske sile te nikad ne mogu napasti. Ako možeš da prihvatiš Beskonačnost kao nešto što je potpuno tvoje, ali zaboravljeno, ako možeš da vidiš da si oduvek bio ta Beskonačnost, strah se ne može pojaviti.From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw