Pre nego što smo ušli u duhovni život, bili smo potpuno nesvesni; tigar u nama je spavao. Ali, kada tigar vidi da pokušavamo da izađemo izvan njegovog delokruga, on kaže: «Kuda si pošao? Kakva prava imaš da me napustiš? Prožderaću te pre nego što me napustiš». Sve dok se tigar želje pouzdaje da ćemo ostati sa njim sve vreme, on ne oseća da je neophodno da nam preti ili da nas plaši. Ali, kad počnemo da izlazimo iz njegovog kaveza-ropstva, tigar neznanja pokušava da nas spreči. Čim oseti da mu pretimo da ćemo ga napustiti, on nas još snažnije napada sumnjama i drugim nebožanskim silama.
Dok živimo običan život, u njemu nema intenziteta. Danas imamo jednu želju, sutra četiri, a prekosutra deset ili dvadeset. Ali, mi retko snažno nastojimo da ostvarimo i ispunimo naše želje. Mi nemamo sposobnost ili nismo voljni da radimo da bismo ih ispunili. Želimo da postanemo poznati, ili briljantni u nekoj oblasti, ili lepi, ali se čak ni ne molimo iskreno za ispunjenje tih želja, a da i ne govorimo o tome da nešto činimo da ih ostvarimo.
Kad jedan tragalac stupi na duhovnu stazu, ako je nije od sveg srca prihvatio ili ako nije baš uznapredovao, te iste želje mogu da izbiju na površinu dok meditira. On će početi da misli: «Ovaj je veoma bogat, onaj je veoma lap, a onaj treći ima neke dobre osobine koje ja nemam». Dok se moli za Mir, Svetlost i Blaženstvo, jedan deo njegovog bića će svesno i namerno gajiti želju da postane multimilioner. U tom trenutku se intenzitet tragaočeve meditacije susreće sa tim svetovnim željama. I šta se onda dešava? Intenzitet ulazi u te želje i čini ih mnogo snažnijim nego što su prethodno bile.
Želje nastoje da nam priđu pomoću neprosvetljenog uma čak i pošto uđemo u život težnje. Najbolje što možemo da učinimo je da nikad ne dopustimo da bilo kakva nečistota u obliku želje, sumnje, strepnje, ljubomore ili bilo koje druge netežeće misli uđe u naš um tokom meditacije. Ako nam želja dođe dok ne meditiramo, nije dobro da je gajimo; ali, beskrajno je gore gajiti je tokom meditacije. Ako tokom meditacije gajimo želju ili bilo koju drugu nečistu misao, onda naprosto uvećavamo snagu negativnih sila i otežavamo svoje duhovno putovanje.
Kada želje uđu u naš život težnje, ne smemo da ih se plašimo. Moramo ih smatrati preprekama. Istina je da bismo trčali brže da nema prepreka na našem putu. Ali, ako ima prepreka, svaki put kad pređemo neku prepreku, stičemo dodatnu snagu i ohrabrenje da pokušamo da pređemo i sledeću. Ako nema prepreka, imamo sreće. Ali, ako ima prepreka zato što smo se dugo družili sa neznanjem, trebalo bi da imamo pouzdanja da ćemo biti u stanju da ih prevazuđemo zato što imamo težnju, unutrašnji nagon da prevaziđemo sve prepreke i dosegnemo Cilj.
Ako zaronimo duboko u sebe, mi možemo da vidmo svaku prepreku kao dar. Ranije smo bili sami sa svojim teškoćama. Sada smo postali svesni aspiranti, pa je Božija Milost ušla u naš život. Božija Milost neprestano pomaže tragaocu. Ona se postavlja između teškoća i tragaoca. Ako neko ko se iskreno upustio u duhovni život vidi milione prepreka, on ih takođe može videti i kao milione blagoslova, zato što je u njima Božija Milost koja ih prosvetljuje. Što se pre te prepreke pojave pred nama, to bolje, jer tada možemo da ih odmah prevaziđemo. Ne bi trebalo da budemo nazahvalni Bogu niti bi trebalo da proklinjemo sudbinu kad se pojavi neka prepreka. Trebalo bi da budemo zahvalni što je Bog izneo napolje sve naše nečistote da bi bile prosvetljene i prevaziđene što je pre moguće. Bilo danas, bilo sutra, mi moramo da se suočimo sa našim neprijateljima i pobedimo ih. Ako učinimo sebe dostojnim Božijeg Saosećanja i Milosti, lako ćemo moći da prevaziđemo naše teškoće.From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw