Pitanje: Često vidim da u duhovnom životu idem gore-dole. Uvek se nadam da neću opet pasti, ali se to stalno događa.

Šri Činmoj: U početku, svi u duhovnom životu doživljavaju uspone i padove. Kada dete uči da hoda, ono se u početku sapliće i stalno pada. Ali, nakon izvesnog vremena, ono nauči da pravilno hoda, a najzad i da trči. Na kraju će moći da trči koliko god mu to njegove sposobnosti omogućavaju. Ali, malo dete ne može da očekuje da će trčati brzo kao njegov otac, jer je otac za to mnogo sposobniji.

Ti doživljavaš uspone i padove. Kad se uspinješ, moraš da osetiš da je to samo iskra tvojih krajnjih sposobnosti. A kad padaš, trebalo bi da jednostavno osetiš da je to samo privremena nesposobnost. Ne smeš se obeshrabriti samo zato što vidiš kako oni koji su napredniji od tebe u duhovnom životu trče. Nekad su se i oni saplitali.

U ovom trenutku, nebo je možda puno oblaka, ali će doći dan kada će sunce ponovo zablistati u svom punom sjaju. Kad doživljavaš trenutke straha, sumnje, nedostatka težnje, trebalo bi da osetiš da to neće trajati večno. Kao dete koje je palo, moraš da pokušaš da ponovo ustaneš. Jednog dana bićeš u stanju da hodaš, potom trčiš, a na kraju i da najbrže trčiš a da ne padaš.

From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw