Ako prihvatimo duhovni život, telo mora da bude aktivno. Čak i ako isprva trči u pogrešnom pravcu, u svakom slučaju je potrebno da postoji bar neko kretanje. Telo mora da bude puno energije, a ne nemirno. U suprotnom, čak i ako fizičko telo ostane budno i dvadeset četiri sata dnevno, telesna svest će spavati. Telo koje teži je aktivno telo ispunjeno energijom. Kad ne težimo, mi čvrsto spavamo.
Vital mora da postane dinamičan, a ne agresivan. On bi trebalo da nastoji da okrepi i inspiriše druge, umesto što nastoji da ih kontroliše ili uništi. On bi trebalo da kaže drugima: «Ne gubite svoje dragoceno vreme. Ustanite i učinite nešto za same sebe i čovečanstvo».
Jasni, čisti, božanski um, um koji je prosvetljen svetlošću duše, postaće širok. On će reći: «Ništa me ne može ograničiti; neću sumnjati ni u koga. Neću potcenjivati nikoga. Naprotiv, proširiću sopstvenu svest i pomoći drugima da prošire njihovu svest». Ako upražnjavamo duhovni život, mi dobijamo takvo aktivno telo, dinamički vital i prosvetljeni um. Ako ne prihvatimo duhovni život, moraćemo da se zadovoljimo telom koje čvrsto spava, vitalom koji je agresivan i rušilački i ograničenim umom koji želi jedino da podozreva, kritikuje i sumnja u samog sebe i u svet.From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw