Ja obuimam Svevišnjeg rukama moje krajnje bespomoćnosti. On me grli rukama Svoje svezaklanjujuće Zaštite. Ja traćim Njegove Blagoslove i Samilost. On gaji Svoju Nadu u meni i hrani Svoje Obećanje meni.
Moja volja je otvaranje mog srca koje teži Svevišnjem. Meditiram na Njega, ne zato što hoću da On zna da meditiram, več zato što hoću da Ga primim u beskrajnoj meri. Kad tokom moje meditacije plivam u moru ljubavi i posvećenosti, On silazi k meni. Kad tokom moje meditacije sunce mudrosti i mira osvane u meni, On me uzdiže k Sebi.
Molim se u sebi. On potajno sluša. Uspinjući plamen mog srca se uzdiže i dodiruje Presto Njegove Samilosti.
Svevišnji nikad ne traži da verujem u Njega pre nego što mi da dokaze, beskrajno više nego što je neophodno, na kojima mogu da zasnujem moju nepokolebivu veru. Ako hoću da sumnjam u Njega, On mi je pružio obilje prilika za to. Uistinu, u tome leži veličina Svetlosti Njegove Samilosti prema meni.
Moja volja i Božija Volja. Kada Božija Volja odobri moju volju, moje čisto srce ne dobija obilato unutrašnje blaženstvo. Ali, kada moje srce bezrezervno i duševno posluša Božiju Volju i prihvati je kao moju sopstvenu volju, beskrajna radost raste u mom srcu, a večna radost protiče kroz moje srce.From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw