Poniznost

Moja poniznost ne znači da bih hteo da me ceo svet ignoriše. To nije poniznost. Moja poniznost kaže da ne bi trebalo ni da sakrivam svoje neznanje, ni da se hvališem svojim znanjem. Ako je neko žestoko nezadovoljan sobom i proklinje svoju sudbinu, to nije znak poniznosti. Pravi znak poniznosti je ako čovek stalno teži i ako iznutra plače za više Mira, Svetlosti i Blaženstva.

Seme poniznosti je izuzetno plodno. Iz njega možda neće proklijati biljke moći i snage, ali ono rađa plodove slatkoće, milosti, skromnosti i svetlosti.

Ljubav prema Božanskom je u svojoj suštini spontana duhovna poniznost.

Poniznost nema potrebu da sedi na kraljevskom prestolu. Ali, sam Kralj ne može a da ne ustupi presto poniznosti. A ko je taj Kralj? Božija Samilost.

Najjednostavnija i najdelotvornije definicija molitve je: molitva je poniznost koja se uspinje na nebo sveispunjujućeg Blaženstva.

Jedino nas istinski osećaj za poniznost može uzdići iz položaja u kome klečimo na kolenima do visina kojima težimo.

Moramo da shvatimo da postoji samo jedan način da steknemo beskrajne buduće mogućnosti. Taj način je ova velika moć: poniznost.

From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw