Strah može da postoji u fizičkom telu, vitalnom, mentalnom, pa čak i u srcu. Pre svega, gde je strah veoma prisutan. Ako strah postoji u grubom fizičkom, onda ta osoba treba da se koncentriše na pupčanu čakru. Ako neko može da se koncentriše na pupčani centar i bude jedno sa životnom snagom, životnom energijom u fizičkom, on tu može da pobedi strah.
Ako neko želi da pobedi strah u vitalu, onda treba da se koncentriše na sopstveno unutrašnje biće. Ali ovo je teško za početnike. Zato im kažem ako žele da savladaju strah u vitalu, treba da pokušaju da prošite pravi vital u sebi. Imao dve vrste vitala. Jedan vital je agresivan, a drugi dinamičan. Dinamički vital želi da stvori nešto na brzinu na božanski način, na prosvetljeni način. Dakle, ako možemo da se koncentišemo na taj vital, ili fokusiramo našu pažnju na taj vital, onda širimo svoju svest u vitalu. Tada ne može biti straha.
Da bi se pobedio strah u umu, čovek mora svakodnevno da praznit um. Um je pun sumnje, nejasnoće, neznanja, podozrenja i tako dalje. Rano ujutru možete pokušati, recimo deset minuta, da nemate misli - dobre, loše, božanske ili nebožanske. Ako misao dođe, pokušajte da je ubijete. Zatim, posle izvesnog vremena, dozvolite samo božanske misli koje su vam prijatelji. U početku ne znate ko vam je prijatelj, a ko neprijatelj. Morate da budete veoma oprezni. Kasnije možete dozvoliti samo svojim prijateljima da uđu, to jest božanskim mislima, progresivnim mislima, prosvetljenim mislima. Ove misli će nesumnjivo pobediti strah u umu u vaše ime. Osetite da je vaš um kao posuda. Prvo ga ispraznite, a zatim čekajte da se spusti Mir, Svetlost i Blaženstvo. Ako prvo ne ispraznite posudu, Mir, Svetlost i Blaženstvo neće moći da uđu.
Zašto postoji strah u fizičkom, u vitalnom, u umu? Upravo zato što ne želimo da proširimo svoju svest. Ja sam odvojen od tebe. Ti si odvojen od mene. Zato se ja bojim tebe, a ti mene. Ali kada spoznamo Najviše, odmah osećamo dužinu i širinu univerzuma kao svoj sopstveni. Samo u ekspanziji možemo izbaciti strah. Ako proširimo svoju svest, onda postajemo deo drugih. Mi pripadamo drugima, drugi pripadaju nama. Kako se možemo plašiti bilo koga drugog kada mi predstavljamo božansko u čovečanstvu, a drugi predstavljaju isto to božansko u čovečanstvu?
Dakle, straha ne može biti. Sada, strah u srcu. Srce koje teži nema straha, ali srce bez stremljenja ima strah. Srce koje teži ima plamen - gorući plamen koji se penje prema najvišem. Gde je svetlost, ne može biti straha. Sada, kako pobediti strah u netežećem srcu. Ovde morate uzeti pomoć direktno iz duše. Kada meditirate na srčani centar, svaki put kada udahnete, pokušajte da osetite da kopate unutra. Ovo nije nasilno kopanje. Ne. To je samo božanski pojačan osećaj koji imate u svom srcu da idete duboko, duboko, duboko u sebe. Svaki put kada udahnete, osetite da ulazite duboko u sebe. A onda, nekoliko dana ili nekoliko meseci kasnije, sigurno ćete osetiti peckanje ili čuti vrlo tanani zvuk. Kada čujete zvuk, pokušajte da vidite da li je zvuk uzrokovan nečim ili je spontan. Trebaju nam dve ruke da pljesnemo. Ali ovde, u srcu, zvuk ne proizvode dve stvari koje se sudaraju; on je automatski, spontan. Dakle, kada osetite taj zvuk iznutra, poput nebeskog gonga, onda ćete sigurno pobediti strah u svom netežećem srcu.From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw