Pitanje: Kakva je razlika između ljudske svesti i božanske svesti?

Šri Činmoj: Ljudska svest je pre svega načinjena od ograničenja, nesavršenosti, ropstva i neznanja. Ta svest želi da ostane ovde na zemlji. Nju raduje ono što je konačno: porodica, društvo, svetovni poslovi. Božanska svest je načinjena od Mira, Blaženstva, božanske Moći i sličnog. U njenoj prirodi je da se neprekidno širi. Ljudska svest oseća da nema ničeg važnijeg od zemaljskog uživanja. Božanska svest oseća da nema ničeg važnijeg i značajnijeg nego što je to nebeska Radost i Blaženstvo na zemlji. Ljudska svest pokušava da nas ubedi da nismo ni blizu Istini ni ispunjenju. Ona pokušava da nas navede da osetimo da je Bog negde drugde, milionima kilometara daleko od nas. Ali, Božanska svest nas navodi da osetimo da je Bog baš ovde, unutar svakog životnog daha, unutar svakog otkucaja srca, unutar svakog i svega oko nas.

Ljudska svest nas navodi da osetimo da možemo da postojimo bez Boga. Kad je u dubokom neznanju, ljudska svest oseća da Bog nije neophodan. Vidimo milione i milijarde ljudi koji se ne mole i ne meditiraju. Oni osećaju: “Ako Bog postoji, lepo i krasno; a ako ne postoji, ništa ne gubimo”. Iako oni možda upoterbljavaju reč Bog i kad treba i kad ne treba, oni ne mare ni za stvarnost ni za Božije postojanje, ni na Nebu ni u svojim svakodnevnim životima.

Ali, Božanska svest uopšte nije takva. Ako imamo makar i ograničenu božansku svest, ona nas navodi da osetimo da nam je u svakom trenutku Bog vrhunski potreban. Ona nas navodi da osećamo da postojimo na ovom svetu upravo zato što On postoji. A kada gajimo božanske misli, božanska svest čini da osećamo da je On taj koji nas inspiriše da negujemo te božanske ideje. Božanska svest čini da osetimo da u svemu postoji božanska svrha, božanski cilj, božanski ideal, božanski cilj. U običnoj ljudskoj svesti nema svrhe, nema pozitivnog cilja; ona je samo jedan pobesneli slon koji jurca tamo-amo.

U božanskoj svesti uvek postoji cilj, a taj cilj stalno prevazilazi sebe. Danas neku stvar smatramo svojim ciljem, ali kad stignemo nadomak svog cilja, smesta osećamo inspiraciju da idemo i dalje od njega. Taj cilj postaje tačka oslonca za put ka višem cilju. To se dešava zato što Bog neprekidno prevazilazi Sebe. Bog je neograničen i beskrajan, ali On prevazilazi čak i Svoju Beskonačnost. Pošto Bog neprekidno napreduje, i mi takođe napredujemo kada smo u božanskoj svesti. U božanskoj svesti se sve neprekidno širi i raste u višu i više ispunjujuću svetlost.

From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw