Pitanje: Da li lepa duša uvek bira lepo spoljašnje biće?

Šri Činmoj: Sve duše su izvorno lepe. Ali, ako je neka duša posebna duša, svakako ćemo u njenom spoljašnjem ispoljavanju takođe zapaziti slatkoću, lepotu, vedrinu, čistotu i sve druge božanske osobine. Međutim, neku ljudi imaju veoma lepe duše, predivne duše, pa opet po svom spoljašnjem ponašanju mogu da budu veoma grubi, neprosvetljeni i necivilizovani. Zašto je to tako? Zato što svetlost duše nije na odgovarajući način dodirnula um i vital. Ti pojedinci ne mare za celovito ispunjenje svetlosti duše; zato njihovim životima u određenoj meri nedostaje sklad. Zbog toga, u svom spoljašnjem ispoljavanju ono mogu da budu potpuno nesrećni i jadni. Postoji još jedan razlog za nesklad između spoljašnjeg života i unutrašnjeg života. Ako posejemo seme mango drveta, svakako da ćemo dobiti mango. Ali, povremeno oko tog drveta postoji drugo drveće koje uništava njegovu lepotu. Slično tome, ako članovi nečije porodice ne mare za duhovni život, ako su apsolutno neprosvetljeni, netežeći, oni mogu da naprosto zdrobe finije osobine deteta. Kako je to sjajno dete dospelo u tako nebožansku porodicu? To je njegova sudbina. Ali, uopšte uzevši, ako neko ima divnu dušu, spoljašnji izraz te duše takođe će biti lep.

From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw