Potom ulazi u drugu sobu. Tu doživljava neku vrstu ublažujućeg osećanja, a osećaj nade se svuda širi. Sve je puno nade, sve je plodno, sve mu daje radost. Ako pogleda neki ugao, to ga raduje. Ako pogleda neki predmet, i to ga raduje. Sve ga ohrabruje, godi mu, nadahnjuje ga. On bi trebalo da oseti da je ta soba njegovo srce. Tu, u srcu, on stiče nadahnuće, težnju, ohrabrenje i osećaj postignuća.
Zatim ulazi u treću sobu. Tu vidi da je sve savršeno, sve je blistavo, sve je ispunjujuće. Pošto sve ostaje unutar te sobe i ne izlazi napolje, potrebno je i dalje ispoljavanje u spoljašnjem biću, ali soba je sama po sebi potpuno savršena. Čini da osećate da ste tu postigli sve. Zato osećate bezgraničnu radost. Kad isprva pogledate tu sobu duše, vi osećate da je ona vaša. Potom, nakon nekog vremena, osećate da ste zapravo vi ta soba. Ona nije vaše vlasništvo; već da ste vi zapravo postali sama ta soba. A ta soba je duša.From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw