Kad u kancelariju dođe novi šef, službenici mu se podsmevaju. Oni ga ne slušaju i ne rade ono što od njih traži. Ali, postepeno, postepeno, on uviđa situaciju i počinje da primenjuje svoj autoritet. Tada se službenici uplaše da će biti otpušteni, pa počinju da mu ukazuju dužno poštovanje. I u duhovnom životu, duša u početku sve toleriše. Fizičko, vital i um su nedisciplinovani članovi porodice i oni se podsmevaju, ne slušaju i sve rade pogrešno. Fizičko biće je kao nevaljalo dete koje neće da se okupa u bazenu. Ono misli da je voda u bazenu veoma hladna i neće da uđe. Ali, pored njega je još jedno dete, a to je srce, koje svojevoljno ulazi u bazen, okupa se i srećno je. Majka, a to je u ovom slučaju duša, posmatra situaciju i vidi da nevaljalo dete neće da skoči u bazen. Najzad, posle izvesnog vremena, ona ga gurne u vodu i prisili da se okupa.
Na sličan način, duša čeka svoj trenutak. Svet je pun neznanja, ali u duši je beskrajna Božija Svetlost i nepokolebljiva Volja. Dolazi trenutak kada se ta božanska Volja ispolji pomoću duše, iako je u početku duša samo svedok, poput Purushe. Duša samo posmatra koji su delovi čoveka dobri, a koji delovi loši. Kada oni dobri delovi žele da poslušaju dušu, ona ih pozdravlja. Ona kaže: «Sad, hajde da trčimo ka Cilju». O onim delovima bića koji još spavaju u neznanju i prave probleme, duša će izvestiti Svevišnjeg. Najzad, jednog dana će Svevišnji upotrebiti svoju svemoguću Moć i reći da je došlo vreme da im pokaže božansku Svetlost pomoću božanskog Autoriteta. U tom trenutku, u Božijem odabranom Času, kad duša poželi da određenu osobu oslobodi od mreža neznanja, milenijumska tama biće odagnana.From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw