_Pitanje: Kakva je svrha psihičkog bića?_

Šri Činmoj: Svrha psihičkog bića je da učini um, vital i telo što je moguće čistijim, što je moguće slađim. Psihičko biće je najlepše; slađe je od najslađeg; nežno od najnežnijeg; i suptilno u svemu. Ove dobre osobine koje psihičko biće ima u obilju mogu da uđu u fizičko, vital i um kao fizička lepota, vitalna lepota i mentalna lepota. Sve prelepe stvari mogu da uđu u nas kada ugledamo psihičko biće ili osetimo prisustvo psihičkog bića.

Uglavnom, kada psihičko biće izađe na površinu, to je kao otvaranje čakri. Čakre se otvaraju na razne načine. Kada se otvore, može se javiti osećaj kao kada mile insekt ili zmija. Kad životna energija teče kroz centar tela – kroz ono što zovemo Sušumna na sanskitu – to može biti kao kad zmija gmiže ili može biti nešto kao žaba. Može da odskače kao žaba, otvarajući ove čakre. Ali kada dođe psihičko biće, ono je uvek u srcu, u duši. Otvaranje čakri se može desiti u grlu, u srcu, u pupku; ali psihičko biće se ne kreće tamo-amo. Ono je na utvrđenom mestu, u srcu.

Ponekad, kada psihičko biće izađe na površinu, može biti kao da vas neko dodiruje veoma suptilno, veoma nežno, veoma mekano. Ponekad se čak ni to ne dešava. Ako niste ispijali nektar, čak i ako vam ja milion puta kažem koliko je sladak, on za vas neće imati nikakvu vrednost jer ga niste probali. I ovde, ako kažem da je psihičko biće najlepše, vi ga ipak niste videli. Vi nećete moći ni da zamislite koliko je ono lepo. Njegove osobine su dobrota i predanost. Ono plače, a zatim se predaje. Tada dolaze majka ili otac. Ovde duša označava majku ili oca.

Da se vratim na tvoje pitanje, duša nas inspiriše od onog dana kada smo prihvatili duhovni život. Nema ni jednog jedinog dana kada duša ne pokušava da nas inspiriše. Duša će nam reći da ustanemo u 5 i 30 ili u 6 sati. Ako ustanemo jednom, onda ćemo možda uzeti odmor od tri nedelje. A ako se tri nedelje svakog dana molimo na redovnoj osnovi, tada očekujemo neki rezultat. Tri nedelje ustajemo u 6 sati i molimo se i meditiramo, a onda osećamo da naša molitva ne daje rezultate. Pomišljamo da je Bog ka nama okrenuo svoje gluvo uvo ili da naša molitva nije iskrena. Šta ćemo onda uraditi? Možda ćemo reći: „O, moja molitva je iskrena, ali Bog ne brine za mene. Bog me ne sluša. Ako Bog ne brine za mene, zato onda da ustajem u 6 sati i da se molim? Tada se završava naš život molitve, naš život meditacije.

From:Sri Chinmoy,Iznad privlačnosti i odbojnosti: prosvetljujuća pitanja i odgovori, Agni Press, 2012
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bld