Čula su instrumenti, Božji instrumenti. Izvorno, Bog nam je poverio te instrumente, ali smo mi svesno izabrali da ne pitamo Boga kako da koristimo ta čula. Umesto da pitamo Boga kako da koristimo čula koja nam je dao, mi smo upitali pogrešnog učitelja, neznanje. Bolje rečeno, pre nego što smo zapravo zatražili od neznanja da nas uči, ono nam je trčeći došlo da nam ponudi svoju mudrost. Pošto smo ga rado poslušali, sada plaćamo kaznu.
Mogli smo, na primer, da koristimo svoje oči da vidimo božansku lepotu u čovečanstvu i u celoj Božjoj tvorevini. Umesto toga, šta mi činimo sa svojim očima? Koristimo svoje oči ili da prisvojimo svet, ili da ga odbacimo. Kad vidimo nešto što nam godi, mi istog trenutka pokušavamo da to prigrabimo. A kad vidimo nešto što nas ljuti, istog trenutka pokušavamo da to odbacimo. Ovaj univerzum je sav Svetlost, ali mi to ne vidimo. Da smo slušali Božju poduku kako da koristimo oči, nos, uši i druge čulne organe, On bi nam dao ispravna uputstva.
Uvek ima vremena da dobijemo uputstva od Boga; bolje ikad nego nikad. Svaki tragalac može da se svesno i posvećeno moli Bogu da ga iznutra poduči kako da koristi čula. Bog će biti izuzetno srećan i ponosan što nas podučava. Ne moramo, međutim, da pitamo Boga za svako čulo pojedinačno. Potrebno nam je samo da se Bogu približimo sa iskrenom težnjom, a unutar naše težnje On će videti za čim vapimo.From:Sri Chinmoy,Telo, tvrđava čovečanstva, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bhf