Ja, međutim, ne savetujem onima koji imaju puno posla u svojoj kancelariji ili u školi da meditiraju šest ili sedam sati dnevno. Pre svega, ako vital nije čist, on će istog trenutka stvoriti probleme veće od onoga što se postiže meditacijom. Čovek će izgubiti mentalnu ravnotežu i moraće da ide u ludnicu. Postepeno, čovek može da dostigne šest sati na dan. To je kao telesne vežbe: svakog dana vežbaš i postepeno razviješ svoje mišiće. Onda osećaš da si snažan, i drugi osećaju da si snažan. Na sličan način, treba da počneš sa petnaest minuta ili pola sata meditacije, i to postepeno povećavaš. U duhovnom svetu, stvari se ne mogu postići na silu. Polako ali sigurno trčiš prema cilju. A na svakom koraku treba da imaš poverenja u ono što radiš. Ako si meditirao pola sata, možeš da pokušaš da meditiraš četrdeset pet minuta, ili ceo sat, ali, molim te, nemoj da skačeš na šest i po sati.
Ako ne možeš da meditiraš šest sati, što ne možeš i ne smeš da pokušavaš u ovom trenutku, želeo bih da pre nego što pođeš na spavanje pet minuta svesno udišeš čistotu u svoj sistem. Tokom dana, odigrale su se mnoge pogrešne stvari. Nečistota, ružnoća i mnoge druge nebožanske sile ušle su u tvoje fizičko telo. Ali, ako tokom noći uspostaviš čistotu u svom sistemu, dobićeš nešto malo svesnog sna, iako ne te vrste kao kad bi meditirao šest ili osam sati dnevno. Ako nema određene čistote, ono što većina naziva snom uopšte nije san. To je smrt. Tokom sna mi živimo u svetu mrtvih, svetu nepokretnosti i nesvesnosti.From:Sri Chinmoy,Telo, tvrđava čovečanstva, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bhf