Pitanje: Da li hoćete da kažete da je suptilno telo manje gusta vrsta materije? Da li ono prožima fizičko telo ili živi u njemu?

Šri Činmoj: Suptilno telo je nesumnjivo manje gustine od fizičkog. Zapravo, mi imamo tri tela. Kad uđemo duboko unutra, ta tela postaju finija. Svaki čovek ima ono što se na sanskritu zove sthula sarira, fizičko telo. Unutar fizičkog tela je još jedno telo, zvano sukshma sharira, suptilno telo. Unutar suptilnog tela je treće telo, zvano karana sharira, kauzalno telo.

Pre nego što je nastala tvorevina - tvorevina koju vidimo svud unaokolo - postojala ja hiranyagarbha. Hiranyagarbha je sanskritska reč koja znači zlatna materica (hiranya znači zlatna, a garbha znači materica). Naše fizičke oči nikad neće biti u stanju da vide ili osete tu hiranyagarbha-u, ali je tu prvobitno proklijalo seme tvorevine. Odatle je došlo na svet kauzalno telo.

U kauzalnom telu mi imamo sve osobine u semenoj formi. U suptilnom telu počinjemo da dobijamo ispoljavanje nekih stvari koje su u kauzalnom telu. Najzad, mi dobijamo istinu, stvarnost, iskustva i ostvarenje u grubom fizičkom telu. To fizičko telo je kao ogromno banjan drvo koje je izraslo iz malenog semena. Kad uporedimo fizičko telo sa kauzalnim telom, to je naprosto neverovatno. Tako se odigrava ispoljavanje: od kauzalnog do suptilnog, i od suptilnog do grubog fizičkog.

Kauzalno telo ima sposobnost da nas ispuni, ali ono to čini u vremenskom procesu, ponmoću točka evolucije koji nazivamo evolutivnim procesom. Putovanje počinje sa kauzalnim telom, ali sa fizičkom telom mi ispunjavamo sebe, i ovaj univerzum ispunjava sebe, kroz spoljašnji oblik.

Pod fizičkim podrazumevamo spoljašnju svest univerzuma. U svom semenom obliku ono je karana sharira, ali na kraju to seme izrasta u beskrajni univerzum. Kad se taj univerzum širi, on automatski doseže najviše. Možda ćete reći da su to širenje i dostizanje najvišeg dve različite stvari. Ali, kad se radi o Bogu, kad se radi o duši, nije tako. Nešto što dodiruje najdalji kutak univerzuma beznačajno je ako takođe nije dotaklo i ono najviše. Bog nikad neće ostati neispunjen, niti će nama dopustiti da ostanemo neispunjeni, tako da ćemo sigurno dosegnuti najviše, najdalje i najdublje.

From:Sri Chinmoy,Telo, tvrđava čovečanstva, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bhf