Pitanje: Kako možemo da postupamo prema svojoj braći i sestrama srcem koje je duhovno sveobuhvatnije?

Šri Činmoj: Pojednostavimo ovo pitanje. Kako možemo da pokažemo svoju naklonost, ljubav i brigu, i da postanemo jedno sa našom duhovnom braćom i sestrama? Moramo biti svesni da smo svi mi učenici, a da istovremeno težimo tome da podučavamo. Dok učimo, mi takođe planiramo ili razmišljamo o podučavanju. Svakog dana, dok se molimo i meditiramo, mi učimo od Svevišnjeg. On nas svakog dana, svakog sata i svakog minuta uči kako da postanemo ljubazni, puni naklonosti i ljubavi, kako da zračimo svetlošću i donosimo ispunjenje.

Tada naša unutrašnja bića odmah pokušavaju da podele to znanje sa drugima. Nazivamo ih „drugima” jer još uvek nismo uspostavili svoje jedinstvo s njima. Kada se molimo i meditiramo, mi nešto stičemo. Ako to isto podelimo sa drugima, ono se odmah uvećava. Što više delimo svoje zemaljsko znanje, to više stičemo. A nebesko znanje – koje predstavlja mudrost i jedinstvo – uvećava se u beskonačnoj meri kada ga delimo. Jednom svetlošću, jednom svetiljkom, možemo upaliti drugu svetiljku. Jednim plamenom možemo upaliti dva ili tri plamena. To je jedan od načina.

Još jedan način je da iznesemo u prvi plan celokupno sunce znanja. Ako uspemo da iz unutrašnjosti iznesemo to sunce znanja – ili sunce mudrosti – automatski ćemo ugledati plamenove unutar tog sunca. Svakog duhovnog brata i sestru možemo posmatrati kao plamen tog sunca. I opet, svaki plamen u sebi nosi još jedno sunce. Samo sunce sadrži bezbroj plamenova, a istovremeno, unutar svakog plamena rađa se novo sunce.

Kada gledaš svoju duhovnu braću i sestre, pokušaj da ih vidiš kao precizan prototip svog života, svoje stvarnosti. Pokušaj da osetiš da postoje dva tela, ali samo jedan cilj i jedan Izvor. U svakom trenutku se podsećaj na taj cilj i na taj Izvor – odakle si došao i kuda ćeš se vratiti. Ako to imaš na umu, automatski ćeš biti ljubazniji, pun ljubavi i nežnosti, te ćeš više zračiti svetlošću i donositi više ispunjenja.

Ti sviraš violu, a sviraš i druge instrumente. Kada sviraš i primetiš da neka žica ne funkcioniše kako treba, šta radiš? Popravljaš je. Tvoja pažnja nije usmerena samo na jednu žicu, već na sve žice. Ako ti jedna žica stvara probleme, ne možeš dobro da sviraš. Zato pokušaj da osetiš kako je svaki tvoj duhovni brat i svaka duhovna sestra – žica u tvom srcu. Viola koju sviraš predstavlja spoljašnju stvarnost. Ali postoji i unutrašnja stvarnost, unutrašnja viola na kojoj sviraš svakog dana, svakog sata, svakog minuta. Žice tog instrumenta su iskrenost, jednostavnost, poniznost, čistota i božanstvenost. Ako iskrenost nestane, ako iskrenost ne funkcioniše, onda je čitav instrument beskoristan. Ako žica čistote ne funkcioniše, onda će sva tvoja muzika biti upropašćena.

Kada razmišljaš o sebi, zamisli sebe kao instrument. Ti si taj poseban instrument, a tvoje žice su iskrenost, poniznost, čistota, božanstvenost i tako dalje. Moraš održavati sve žice u savršenom redu. Tek ako ih održavaš u savršenom redu, osetićeš zadovoljstvo. Ako ih održavaš u dobrom stanju, možeš imati jednu porodicu, jednu svest, jednu stvarnost, jednu dušu i jedan cilj.

From:Sri Chinmoy,Plava svetlost talasa discipline , Agni Press, New York, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bdw