Pitanje: Guru, kako možemo da održimo težnju i da na nas ne utiču neprijatne spoljašnje situacije?

Šri Činmoj: Tvoja sestra je krivac, ili je tvoja majka krivac, ili je tvoj otac krivac, ili je tvoj prijatelj krivac, ili je tvoj duhovni brat krivac, ili je mušterija krivac. Jel’ tako? Ili je možda krivac tvoj sopstveni um. I kako da održiš težnju? Ima dva načina. Jedan način je da se oseti: „Da sam ja bila na njenom mestu, na njegovom mestu, ne mislim da bih bolje uradila.“ Uvek treba da osetiš da ne bi ni malo bolje uradila nego druga osoba koja stvara probleme. Oseti da bi možda i gore uradila. Imaš neprijatno iskustvo od toga i toga. Ti tada treba da osetiš: „O, da sam ja bila u istoj situaciji, ili da sam bila žrtva pogrešnih misli, pogrešnog okruženja i pogrešnih ideja, ja bih se ponašala mnogo gore nego ta osoba.“ Uvek budi ponizna i oseti jedinstvo sa drugom osobom. Na taj način će neprijatnost koju si dobila iz iskustva nestati. To je ljudski način da se bavimo problemom.

Drugi način, božanski način, je da se traži prosvetljenje: „O Svevišnji, daj mi prosvetljenje.“ Ako je tvoje srce potpuno prosvetljeno, ako ti sama postaneš prosvetljenje, tada ne vidiš tamu. Ako si sva svetlost iznutra i spolja, kako tada možeš da vidiš tamu? Zato, ako postaneš prosvetljenje, uvek ćeš videti prosvetljenje oko sebe. Mi smo ti koji nismo ni sasvim u svetlosti niti smo sasvim u tami i mi smo ti koji nekoga vidimo kao svetlost a nekog drugog kao tamu. Ali, ako sam postao samo prosvetljenje, tada ne mogu da vidim ništa drugo osim prosvetljenja. Ja sam to. A opet, ako sam zaista tama, tada nigde neću moći da vidim svetlost, jer je moja svest sasvim pomračena.

Pre par dana u Portoriku mi je jedna učenica postavila pitanje. Rekla je: „Ponekad se bojim da gledam u tebe jer imam tako puno nečistote i nebožanskih sila. Da li ih vidiš čim pogledaš u mene?“ Rekao sam: „Kada sam u mojoj najvišoj svesti, tada te ne vidim čak ni kao ljudsko biće. Ne vidim tvoje greške ni tvoju nečistotu ni tvoju nesigurnost. Ne, daleko od toga. Kada sam u mojoj najvišoj svesti, tada te vidim kao prototip moje sopstvene stvarnosti. Uživam u sebi kao univerzalnoj Stvarnosti. Kada sam u ovoj svesti, prorok i predmet njegove vizije postaju jedno. Tada vidim samo sebe, kao na rentgenu. Stojim ispred rentgena i vidim samo sebe. Kako onda mogu da vidim nečistotu ili nesigurnost ili bilo šta nebožansko? Kada sam u običnoj svesti, koja je par stotina milja iznad tebe, onda mogu da vidim koliko nečistote imaš, koliko nesigurnosti imaš.”

Zato, kada ste u najvišem, što je prosvetljenje, tada ništa ne može da utiče na vas jer nikoga ne vidite kao drugu osobu. Vi vidite jedino sebe. Ako ostanete u svojoj svesti koja je kao vrh planine, ništa neće uticati na vas. Ali, ako želite da budete u podnožju planine, naravno da ćete tada videti razne vrste životinja oko vas. One vas ujedaju i dave. Ali, ako ostanete na vrhu planine, nema ničega što će uticati na vas, ničega.

From:Sri Chinmoy,Drvo težnje, Aum Publications, 1976
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/at