„Ali Učitelju“, upitao je jedan učenik, „kako to da te nikada nismo videli da činiš ovakva čuda?“
Učitelj je rekao: „Čak i pravi Učitelji ponekad koriste svoje okultne moći a da Bog ne traži od njih. Nepotrebno je reći da se kasnije osećaju jadno. Zatim se zaklinju da će koristiti okultne moći samo kada Bog želi da ih iskoriste za ispunjenje Njegove Sopstvene namere. Dalje, postoje dva značajna razloga zašto oni ne koriste okultne moći. Prvi razlog je taj što ne smeju da pokušavaju da prekrše Božje kosmičke zakone. Drugi razlog, verovali ili ne, je taj što kada vide da njihova deca ne mogu da koriste okultnu moć, oni sami ne vole da je koriste. Kada roditelji nešto urade, a deca kažu: „Oh, mi ne možemo to da uradimo“, postoji bol. Roditelji se ne raduju kada njihova deca ne mogu da urade nešto što oni rade. Dakle, roditelji to ne rade otvoreno.
Ali iznutra, postoji li dan kada duhovni Učitelji ne izvode okultne podvige? U mom slučaju, ponekad radim dvadeset, trideset ili više u danima kada sam sasvim sam. Ponekad sedim satima jer imam toliko toga da uradim. Spolja ne radim apsolutno ništa, ali iznutra radim sve. Za koga? Za vas, deco moja duhovna.
„Pokazao sam svoju okultnu moć nekim učenicima i učinio stvari koje fizička snaga jednostavno ne može. Samo duhovna snaga ih može učiniti. Jednom je nešto zapelo i nekoliko mladih učenika se jako trudilo, ali nisu mogli da otvore fizičkom snagom. Pred njima sam kucnuo samo tri puta i otvorilo se. Ali zaista moja okultna moć je to otvorila. Ovo me podseća na iskustvo Učitelja kojeg sam poznavao u svojoj poslednjoj inkarnaciji.
„Jednog dana ovaj Učitelj je zamolio četvoricu svojih najjačih učenika da podignu statuu i odnesu je na neko drugo mesto. Nisu mogli da je ponosu. Nisu mogli da je podignu kako treba. Pa im je rekao da želi da pokaže svoju fizičku snagu. Igrao se sa njima, zavaravao ih. Fizički je bio toliko mršav da nije mogao da podigne ni dvadeset ili trideset kilograma. Kad bi morao da podigne trideset kila, umro bi. A Bog zna koliko je kip težio stotinama kilograma. Ali on je rekao svojim učenicima: 'Vidite, ja koristim svoju fizičku snagu' Onda je samo zgrabio statuu i obratio joj se vrlo ljubaznim rečima: 'Sada, moje drago dete, ako ne pođeš sa svojim ocem, onda s kim ćeš?' Podigao je kip i poneo ga dvadeset metara. Da ste ga zamolili da podigne dvadeset kilograma, on to ne bi mogao, ali je u ovom slučaju svojom okultnom snagom sam pomerio celu statuu. Zatim je razigrano rekao svojim učenicima: „Pogledajte moju fizičku snagu!“
„Ovde nema nijednog učenika nad kojim nisam primenio okultne i duhovne moći. Ali ponekad moram da čekam dve, četiri ili šest godina da se njegova iskrenost razvije pre nego što ta osoba to spolja prizna. Na unutrašnjem planu te stvari su sve poznate, ali na spoljnom planu je potrebno vreme da se prepoznaju.
„Pre svega, duhovni Učitelji ne koriste okultnu moć jer nije volja Svevišnjeg da to rade otvoreno. Drugo, iako duhovni Učitelji mogu da koriste okultnu moć, pošto je njihova mlađa braća i sestre ne mogu da koriste, oni se osećaju tužno, iako znaju da to trenutno nije nešto idealno za njih. Ako ste završili sa obrokom, možete uzeti svoj desert. Ali ako vas vidi vaš mlađi brat ili sestra koji nisu završili sa jelom, biće tužan i jadan što još ne može da pojede svoj kolač. Iz svog osećanja ljubavi i jedinstva ti ga sačekaš.”From:Sri Chinmoy,Astralno putovanje, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/aj