„Nekoliko dana je bio veoma gadljiv prema svetu pa je otišao na vrh planine. Osećao je da će se tu dogoditi pravo odricanje. Ostavio je praktično sve osim svog ručnog sata, za koji je mislio da će mu možda trebati.
„Pošto je bio na planini sat ili dva, počeo je da se vraća kući. U to vreme bilo je oko dva ili dva i trideset. Sam Bog zna. Na putu kući morao je da pređe veoma visok most. Rekao je sebi: „Pošto mi se toliko gadi svet, pusti me da skočim i da okončam svoj život.“
„Verovali ili ne, skočio je sa mosta. Ali ništa mu se nije dogodilo, apsolutno ništa. Kada je stigao do vode, osećao se kao da upravo sleće na jastuk. Buka njegovog sletanja uplašila je tri psa i oni su počeli da laju kao ludi, ali on nije bio nimalo povređen. Jednostavno je ustao iz vode. Bio je skroz mokar, pa je skinuo košulju i prešao preostale dve milje do kuće u svom dhotiju na potpuno normalan, ljudski način.
„Kada je stigao kući znao je da njegov brat neće ustati do pet sati, pa je samo otišao u toalet, istuširao se i kasnije ispričao bratu sve o svojim iskustvima. Njegov brat mu je poverovao jer je već video mnoge druge demonstracije njegove okultne moći.
„ Mladić je zatim najmanje pet-šest puta prelazio preko tog mosta da poseti prijatelje ili iz drugih razloga. Kada bi svojim običnim očima ugledao most, rekao bi: ’O moj Bože! Da li sam zaista skočio sa ovog mosta?’ Svaki put kada bi se setio, bilo je to zaista zastrašujuće iskustvo.
„Na kraju svoje najfascinantnije priče, moj prijatelj je sa mnom podelio šta je naučio iz ovog najznačajnijeg iskustva svog unutrašnjeg života. Rekao mi je: ’Dragi prijatelju, kada te božanske sile štite, ne možeš naškoditi sebi; ništa se ne dešava.
„Dozvolite mi da vam ispričam još jedan prilično fascinantan incident – njegovo iskustvo.
„Jednom je ušao u voz bez karte i novca. Kada je ugledao konduktera da dolazi, uplašio se i rekao sebi: „Bože, kondukter će mi oduzeti ručni sat, ili će me čak izbaciti iz voza“.
„Voz je išao prilično velikom brzinom, najmanje četrdeset milja na sat. Ali moj prijatelj je samo gurnuo prozor i iskočio iz jurećeg voza. Ljudi su ga videli i mislili su da će se ubiti . Ali nisu videli polja riže kojima je voz prolazio, četrdesetak metara od pruge.
„Naravno, moj prijatelj nije mogao da skoči ovako daleko. To je nemoguće. Posle mnogo godina vežbanja nije mogao da skoči ni sedam metara. Kao sportista, njegov najbolji učinak bio je nešto više od šest metara.
„Znate li šta je uradio? Kada je iskočio kroz prozor voza, prešao je četrdeset metara. U to vreme ga je nosila njegova okultna moć. A gde je sleteo? Sleteo je pravo u rizlu, do kolena u blato. Uopšte nije bio povređen. Vi mi ljudi uopšte ne verujete, znam. Ali kažem vam, verujem tom svom prijatelju i uvek ću mu verovati.
„Šetao je oko pola sata, došao do obale reke i seo na granu drveta manga. Grana je bila nagnuta nad vodom i on je mogao da odmori i da opere noge. Sve vreme je bez problema razgovarao sa svojim duhovnim Učiteljem. Vodili su divan razgovor.
„U to vreme i njegov Učitelj i on bili su skoncentrisani na njegovu sestru. Bila je veoma zabrinuta, pa joj je Učitelj otvorio treće oko. I znate li šta se dogodilo? Ona je živo čula njihov razgovor i čak videla šta se dešava. Četiri sata kasnije, kada je stigao kući, rekla mu je: „Sedi. Ispričaću ti priču.’ Moj prijatelj je seo na stolicu i ona mu je rekla: „Bio si na ivici male reke, a ti i naš Učitelj ste razgovarali. Videla sam vas oboje tamo.’
„Na kraju svoje najneverovatnije priče moj prijatelj mi je rekao: ’Dragi prijatelju, u mojim prethodnim inkarnacijama imao sam bukvalno stotine okultnih iskustava. U ovoj inkarnaciji više nisam beba koja voli svoje igračke. Imam nešto najvažnije da uradim za Boga u ovoj inkarnaciji.’
„Deco moja duhovna, kažem vam, moj prijatelj je bio potpuno u pravu. Kažem vam jednom zauvek da okultizam nema nikakve veze sa stvarnim dostignućima duhovne visine.”From:Sri Chinmoy,Astralno putovanje, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/aj