„Učitelju“, rekao je jedan učenik, „kiša pada previše da bismo sada mogli da idemo kući. Možeš li nam ispričati nekoliko priča o tvojoj okultnoj moći?“
„Već je kasno, deco moja“, odgovori Učitelj. „Nekog drugog dana zamolite me da vam pričam okultne priče.
Učitelj je ćutao nekoliko minuta. „U redu“, konačno se složio. „Reći ću vam nekoliko priča koje sam čuo od ljudi u svojoj prethodnoj inkarnaciji. Verujete li da vaš Učitelj može da se seti šta se dogodilo pre mnogo, mnogo godina? To znači da čak i sada ovaj nitkov ima malo okultne moći.”
„Verujemo ti, Učitelju“, rekli su učenici kroz smeh, „i željni smo da čujemo nekoliko sočnih priča.
Učitelj je na trenutak meditirao, a zatim je počeo.
„Kada je neko bio veoma mlad, devet ili deset godina, čuo je priču od svog oca o astralnim putovanjima. Iako je smatrao da njegov otac nikada ne laže, mislio je da se možda njegov otac samo šali. Otac mu je ispričao da je jednom sudija bio u sudnici na jednom predmetu. Odjednom je ušao indijski budistički monah, prišao sudiji i rekao mu: „Meditiraj, meditiraj.“ Sud je bio na zasedanju, ali je monah ušao pravi i zamolio sudiju da meditira. „Ne znaš zašto?“, upitao je monah. „Znate da vam je žena u Londonu. Ovo je najznačajniji trenutak. Oduzmite sate. Sada izračunajte vremensku razliku između ovog mesta i Londona. U ovom trenutku vaša žena rađa najlepše dete.’
„Na najveće iznenađenje sudije, osam sati kasnije dobio je telegram iz Londona. U telegramu je stigla najradosnija vest, da se rodilo dete. A vreme je bilo upravo ono kada se pojavio monaha.
„Šest meseci kasnije budistički monah je ponovo otišao u sud. Ovaj put je rekao sudiji: ’Želim da vidim tvoju ženu.‘ Sudija je bio izuzetno zadovoljan monahom, pa ga je odveo da vidi svoju ženu. Žena je rekla: „Oh, videla sam ovog čoveka ranije. Došao je kod mene u bolnicu.’
„Otac je svom malom sinu rekao da je suptilno fizičko telo budističkog monaha bilo ono koje je otišlo u bolnicu u Londonu dok je sam monah ostao u Indiji. Nažalost, sin nije poverovao u ovu priču. Kada je to čuo od oca, pomislio je da je možda monah nekako dobio telegram odnekud. Dao je svom ocu mnogo glupih argumenata.
„Zatim, kada je ovaj dečak imao dvadeset godina, imao je mentora koji je bio veoma ljubazan prema njemu. Obojica su živeli u duhovnoj zajednici blizu Himalaja. Mentor i mladić su razvili veoma blisku vezu u svim vrstama književnih i političkih diskusija. Obojica su imali ogromnu naklonost jedan prema drugom. Desilo se da je jednom mentorova snaja bila u Bombaju na ozbiljnoj operaciji. Mladić je jednom ili dvaput sreo mentorovu snaju. Dok je operacija trajala u Bombaju, mladić je rekao svom mentoru: „Nisam zabrinut za tvoju snaju. Znam da će biti dobro.’
„Njegov mentor je odgovorio: ’Drago mi je što me tešite.’
„`Za nekoliko sati`, rekao je mladić, `moći ću da vam ispričam detaljno o operaciji. Čak i sada bih vam mogao reći nekoliko stvari, ali nažalost astralna tuba ne radi dobro.’ Mladić je mislio da astralno putovanje u velikoj meri zavisi od sila u etru. Ponekad čak i okultistima šampionima može biti veoma teško da putuju kroz etar. Tog dana, u unutrašnjem svetu, vreme je bilo veoma loše. Čuvši ove reči od svog mladog prijatelja, mentor se smejao i smejao. Dečak je rekao sebi: „Iako mi ne veruje, želim da utešim svog mentora. Bio je tako ljubazan prema meni.’ Ovaj razgovor se vodio oko deset sati ujutru. U jedan sat mladić se vratio kući svog mentora i rekao: „Operacija je prošla izuzetno dobro; bilo je sto posto uspešno. Molim vas, ne brinite uopšte.’
„Supruga mentora je bila u Bombaju sa svojom sestrom. Njegova žena je videla mladića stotine puta. Dok je žena bila ispred operacione sale, videla je ovog mladića živopisno, iako su on i njegov mentor bili udaljeni više od hiljadu milja. Njena sestra, koja je bila na operaciji, uspavana je blagim hloroformom na uobičajen indijski način. Ali i pored toga, videla je mladića tri ili četiri puta tokom operacije. Kada se sve završilo, rekla je: „Videla sam mladića ovde, ali sam zaboravila njegovo ime. On je prijatelj tvog muža. Šta je on radio ovde? Kada budeš pisala svom mužu, pitaj ga o ovome.’
„Sutradan, oko dva ili tri sata ujutru, mladićev mentor je dobio telegram od njegove supruge da je operacija bila veoma uspešna. U telegramu je takođe rečeno da su obe sestre imale viziju. Iako je jedna sestra bila van sobe dok je druga bila na operaciji, obe su tamo videle istog mladića. Četiri ili pet minuta su ga posmatrale kako im se smeši i smeši im se, dajući im sigurnost i samopouzdanje. Nakon što je mentor primio ovu vest, jedva je čekao jutro kada je mogao da pozove mladića i pokaže mu telegram.
Kada je jutro konačno svanulo, sluga mentora je pokucao na vrata mladićeve kuće, praktično razvalivši vrata, pozvao ga i rekao da mentor želi da zna kako je njegova snaja. Mladi prijatelj je žurno otišao do kuće svog mentora, da bi ga mentor najsnažnije zagrlio, pokazao mu telegram i rekao: „U ovom svetu je veoma teško nešto postići, a još teže to sakriti. Evo dokaza da si stekao te moći, ali kada si ih postigao? Sa mnom si najmanje deset ili jedanaest godina. Kako je moguće sakriti takve stvari? Toliko puta je moja žena bila bolesna u Bombaju. Pošto imaš ove okultne moći, lako si mogao da joj pomogneš. Kako to da nam nikada nisi rekao ili pokazao svoje sposobnosti?’
„Mladić je rekao: ’Moja sposobnost je sposobnost odozgo; nije moja. Pošto nije moja, kako da je koristim po svojoj slatkoj volji? Samo kada mi je naređeno, ili barem odobreno Odozgo, mogu je koristiti.’
„Nekoliko meseci kasnije mentorova snaja je slučajno videla mladića na ulici. Prvo ga je gledala minut ili dva. Tada je počela bukvalno da vrišti od radosti. Ona je zaista napravila scenu."From:Sri Chinmoy,Astralno putovanje, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/aj