Pitanje: Da li pomaže ako se zna koje smo životinje bili, ako smo bili dobre životinje kao ptica ili jelen?

Šri Činmoj: Recimo da si bio jelen. E sad, postoje neke prednosti i neke prepreke. Prednost što si bio jelen u poslednjoj životinjskoj inkarnaciji je to da ćeš misliti na brzinu. Videćeš da trčiš vrlo brzo. Mislićeš: '„Čak i u životinjskoj inkarnaciji sam trčao brzo, a u to vreme nisam imao naprednu dušu kakvu sada imam“. Duša je ista, ali ona napreduje i ide dalje. Postoji duša u ovoj sofi, duša u ovom tepihu i duša u meni. Ali, duša je mnogo ispoljenija u meni. Ako znaš da si u svojoj prošloj inkarnaciji trčao stvarno brzo, reći ćeš: „Hajde da sad nastavim da trčim najvećom brzinom“.

Kada ste nešto nekad znali, veoma je lako ponovo naučiti. Ako ste brzo trčali u svojoj prošloj inkarnaciji, onda i u ovoj inkarnaciji možete trčati veoma brzo. To je prednost. Ja sam postigao ostvarenje Boga u prethodnoj inkarnaciji, tako da mi je u ovoj inkarnaciji trebalo samo godinu dana ili nešto više da shvatim Boga nakon što sam svesno počeo da se molim i meditiram. Ako znate nešto što možete pozitivno iskoristiti, dobićete inspiraciju. Ali opet, ako znate da ste u prošloj inkarnaciji bili nešto veoma veliko, dok u ovoj inkarnaciji niste ništa, onda ćete prokleti Boga. Proklećete sebe. Reći ćete: „Bio sam tako veliki. Ako sam bio tako veliki, kako je moguće da sam u ovoj inkarnaciji tako beskoristan?“ Onda ćete se osećati jadno. Pomislićete: „Učinio sam nešto pogrešno, a da toga nisam ni svestan“, ili „Bog je surov. Bog ne mari za mene.“ Veoma je lako kriviti Boga.

U veoma retkim prilikama se dešava da ljudi pravilno iskoriste svoje znanje o prošlim inkarnacijama. Nažalost, događa se ovo: ako prošla inkarnacija nije bila ohrabrujuća, ako u prošloj inkarnaciji uopšte nisam brzo trčao u svom duhovnom životu, ako sam bio obična osoba, ili da kažemo, čak i lopov ili nešto loše, onda se isfrustriramo. Kažemo: „Bio sam tako loš. Uradio sam ovo, uradio sam ono. Kako da postanem čist? Kako da budem Božiji instrument? Kako da ostvarim Boga?“ Ako si uradio nešto stvarno loše i pre četriri godine, možda te to još uvijek muči.

Najbolje je zaboraviti ako si uradio nešto loše. Samo reci: „Gurnuo sam prst u vatru i opržio sam se. Sad više ne želim to da radim“. Moj savet je uvijek da zaboravite na prošlost. Ja smatram ovo: prošlost je prah. Samo u retkim situacijama možeš ohrabljujuće razmišljati o prošlosti. Ako znaš da moraš pretrčati 100 metara, i ako znaš da si pretrčao 10 metara u prošloj inkarnaciji, onda treba da pređeš još samo 90 metara. I sad imaš pomoć, sad si pod vođstvom duhovnog Učitelja koji te inspiriše i vodi. Znaš da imaš sposobnost da trčiš. Ako te sad neko vodi, bićeš sposoban da pretrčiš preostalih 90 metara mnogo brže.

Ako ne dobijaš inspiraciju iz svoje prošlosti, uvek je problem znati da si bio vrlo veliki ili vrlo loš. Ako si bio veliki u jednom polju, i sad te Bog želi učiniti velikim u nekom drugom pravcu, možda Ga nećeš razumeti. I ako On ne želi da te učini velikim, ako si običan, osećaćeš da je On stvarno beskoristan i surov. Bolje je početi kao dete. Možda se ne sećaš gde ti je bila tvoja polazna tačka, ali znaš gde ti je cilj.

From:Sri Chinmoy,Sjaj težnje i tok posvećenosti, deo 1, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ag_1