Pitanje: Kako možemo da odvedemo um do srca? To izgleda nemoguće.

_Šri Činmoj: Zašto bi bilo nemoguće? Ako je nemoguće, kako je ovaj restoran to uradio? Kako sam ja to uradio? Ne obraćaj pažnju na to što ti um govori. Samo oseti da su ispred tebe dva dečaka. Jedan dečak je nevaljao; drugi je ljubazan, učtiv i dobar na svaki mogući način. Obrati pažnju na onog koji je dobar. Onaj loš će pokušavati da te ometa, ali ne obraćaj pažnju na njega. Na ovom svetu postoji nešto što se zove ponos. Mi mislimo da jedino dobri ljudi imaju imaju osećaj dostojanstva. Ali, to nije istina. I loši ljudi ga imaju. Taj loš dečak će ti dugo smetati. Ali, ako na njega ne budeš obraćao nikakvu pažnju, tada će reći da mu je ispod časti da ti smeta. Um je kao loš dečak koji te sve vreme štipa. Ako na njega ne budeš obraćao nikakvu pažnju, ako ga pustiš, pre ili kasnije će prestati da ti smeta. Videće da obraćaš svu pažnju na onog drugog dečaka, na srce, koje je ljubazno, saosećajno i puno ljubavi.

Onda ćeš videti da će i um postepeno postati dobar. Na ovom svetu uvek postoji takmičenje. Um će pokušati da se takmiči. Reći će: „Nisam dobio ništa time što sam smetao ovom čoveku. Naprotiv, potpuno me ignoriše“. Um će zatim pokušati da imitira srce. Reći će: „I ja želim da postanem dobar dečak. Postaću bolji od njega, tako da od ove osobe mogu da dobijem više pažnje, više naklonosti“. Na početku će pokušavati da imitira srce. Potom će, nakon nekoliko meseci ili godina, reći: „Zašto moram da imitiram srce? Hajde da postanem dobar na moj sopstveni način. Hajde da ugodim šefu na moj način“. Kad bude pokušao da ugodi šefu na svoj sopstveni način, videće da je to veoma, veoma teško. Onda će reći: „Hajde da zaronim duboko unutra i da vidim kako je to moguće da srce uspeva da ugodi ovom čoveku, a ja ne“. Kad zaroni unutra, videće da duša boravi u srcu i da duša neprestano nudi svetlost srcu. Zato srce može da ti ugodi. Tako će um pokušati da uđe u dušu.

Ali, umu će biti veoma teško da uđe u dušu, jer je duša kao prostrani okean. Um će misliti: „Oh, ako uđem u okean, biću potpuno izgubljen“. Um će zatim videti koliko mnogo svetlosti ima duša. Kad um bude uporedio svetlost srca i svetlost duše, videće da duša ima mnogo više svetlosti od srca. Ali, svetlost koju ima srce je više nego dovoljna da ugodi nekome, pa će um osetiti da mu je svetlost srca dostižna. Um je spreman da se bori sa srcem, ali se ne usuđuje da se bori sa dušom jer vidi koliko je moćna svetlost duše. I tako će um pokušati da se takmiči sa svetlošću srca, i dok se bude takmičio, postaće veoma blizak srcu na pozitivan način. Duša će tada, iz svoje beskrajne samilosti, ponuditi svetlost umu, kroz srce. Um je u mogućnosti da shvati ili da sazna sposobnost odnosno kvalitet ili količinu svetlosti srca, ali ne može da shvati svetlost duše. Duša je ljubazna, pa pokušava da ponudi umu nešto malo svetlosti kroz srce, u skladu sa sposobnošću uma.

Pokušaj da od početka misliš na um kao na nevaljalog dečaka koji sve vreme stvara probleme. Onda ga ignoriši. Pomisli da tvoj um ne postoji. Ima hiljade ljudi, miliona ljudi, koji nemaju tu vrstu uma, ali postoje zato što imaju srce. Možeš ignorisati um mnogo godina, ali ga nećeš ignorisati zauvek. Ako bilo šta u nama ostane nesavršeno, ne možemo biti potpuno savršeni. Ako bilo koji deo našeg bića ostane nesavršen, mi nismo potpuni. Mi nećemo zanemariti i ignorisati um zauvek. Međutim, zasad moramo biti mudri. Neka um zna da nije dovoljan, da nije potpun, da nije savršen, da čak nije ni neophodan. Baš kao što um pokušava sve vreme da nas ubeđuje, hajde da mi sada ubedimo um da nije savršen, da je nepotpun, da je slab, da je bespomoćan i da nam nije potreban. Potrebno nam je nešto više, nešto dublje, nešto beskrajno značajnije i plodnije. Sada smo se predali umu, ali kada pobedimo um, on će se predati nama.

From:Sri Chinmoy,Sjaj težnje i tok posvećenosti, deo 2, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ag_2