Pitanje: Kakav bi trebao da bude pristup i šta je glavni cilj seksa u ljudskom razvoju?

Šri Činmoj: Svet medicine imaće svoje stanovište, a religijske vođe imaju svoja poglede na to i svaki pojedinac ima svoj vlastiti pogled. Ali, sa duhovne tačke gledišta, mogu reći sledeće: kad je neko na pragu ostvarenja ili kad je već ostvario Boga i kad uvek boravi u transcendentalnom Blaženstvu, seksualni život ne postoji. Seks i besmrtno Blaženstvo nikad ne idu zajedno. Seks je fizičko uživanje, a postoji velika razlika između zemaljskog uživanja i božanskog Blaženstva. Naravno, od tragaoca koji tek uči osnove duhovnosti ili koji je tek završio osnovni kurs ne možemo očekivati potpuni celibat. Ali za onog ko bi trebalo da bude ispunjen beskonačnim Blaženstvom i Svetlošću, seks je kao da jede blato. Deca često jedu blato, ali kad odrastu, nemaju nikakave želje za tim.

Postavlja se pitanje, kako tragalac može da rešiti ovaj problem? Odgovor je da to rešava postepeno. Ako piješ pet šolja čaja dnevno, onda pokušaj da nekoliko nedelja piješ samo četiri. Onda pređi na tri i nakon nekoliko nedelja na dve i onda postepeno na jednu. Ako pokušaš da prestaneš da piješ čaj preko noći, to se može negativno odraziti na tvoje zdravlje. Najbolja stvar je da se ide polako i sigurno u procesu duhovnog rasta. Svako zna koliko često se prepušta vitalnom životu. Postepeno, trebalo bi da zauzdati svoje vitalne podsticaje, jer je njegov konačni cilj da pije Nektar, besmrtno Blaženstvo. Polako i sigurno treba da korača prema Cilju.

Znači, tragalac bi trebalo da zna gde se nalazi. Ako mu je na umu najviši Cilj, onda će osvanuti dan kad će morati da se potpuno odrekne seksualnog života. Ako želi da bude zadovoljan sa trunkom Mira, Svetlosti i Blaženstva, onda može uživati u romantičnom životu, može pušiti i može piti. Ali ako želi Najviše, i ako je odlučan da se nikad ne zaustavi na svom putovanju naviše dok ne stigne do Najvišeg, onda će u procesu duhovne evolucije doći vreme kad će moći da odredi vrednost života uživanja i života blaženstva. Onda će se potpuno odreći svog života uživanja, jer će znati da nakon uživanja sledi frustracija, a nakon frustracije sledi razaranje. Dete možda jede blato i pesak, ali kad odraste, jede samo okrepljujuću hranu. U duhovnom životu, takođe, za početnike je dopušteno da unutar određenih granica imaju neki vitalni život. Međutim, dođe vrijeme kad to više nije samo neprijatno, već i nepotrebno. Što mudriji postajemo, to nam je lakše da shvatimo šta je potrebno, a šta je nepotrebno. Mudar čovek radi samo ono što je potrebno, dok budala samo srlja i radi sve moguće nepotrebne stvari u svom životu.

Da li će neki pojedinac pobediti život nižeg vitala ili neće potpuno zavisi od toga da li želi Najviše. Ako želi Najviše, onda će doći dan kad će morati da se izdigne visoko iznad mreža neznanja u područje Svetlosti i Blaženstva. Ako želi da se zadovolji svojim nižim vitalnim životom i da u isto vreme meditira pet-deset minuta dnevno, onda želim da kažem da je za njega niži život dopušten. Njegov cilj nije krajnji Cilj. Tragalac koji iskreno teži će se, međutim, jednog dana odreći života žudnje. On zna da ga žudnja neprestano sputava. Zato se i odlučio za put težnje koji mu daje osećaj neprestane slobode. Što se više uspinje, to mu jasnija postaje vizija da život uživanja i život Blaženstva nikad ne mogu ići zajedno. Svaki pojedinac treba da pristupi svom vitalnom životu u skladu sa svojom težnjom. Svaki pojedinac će videti koliko daleko želi da ide i koliko je razvio svoj unutrašnji život. Pomoću svog unutrašnjeg razvoja može i mora rešiti taj problem.

From:Sri Chinmoy,Sjaj težnje i tok posvećenosti, deo 1, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ag_1