Pitanje: Zašto je Bogu bila potrebna ova patnja? Zašto je Bog to učinio tako da On pati kroz ljudsku patnju?

Šri Činmoj: Kao što sam rekao, najgora patnja je u našem ljudskom umu. Ti znaš da ću patiti ako me uštineš. Ako me namerno udariš, ja ću patiti. Ipak, patnja je bolna zato što je mi shvatamo kao bolnu. Nešto može biti za nas bolno, ali u Božjem Oku nije tako, to je iskustvo. I to iskustvo je kao sredstvo kojim se stiže do cilja.

Postoji dan i postoji noć. Možemo reći da je noć tamna i puna nebožanskih sila, dok je dan svetao i božanski. Ali opet, možemo razmišljati o noći kao o odmoru i miru. Ako uđemo u najveću dubinu noći, dobijamo mir, suptilni mir. Tu se odmorimo i napunimo energijom za dan, kad stupamo na bojno polje života.

Moramo da znamo da mi napredujemo, krećemo se prema Svetlosti. Recimo da je u ovom trenutku pred nama tunel patnje. Ali na kraju tunela je svetlost. Patnja nije početak i patnja nije kraj. Svetlost i Blaženstvo su bili na početku i biće i na kraju.

U procesu evolucije sile patnje nas čine snažnijim. Prije ili kasnije reći ćemo „ne“ patnji. Ne smemo prihvatiti da gledamo u lice patnje; gledaćemo samo u lice Svetlosti i Blaženstva. To će biti naša odluka. Ali ako pitaš: „ Zašto bismo uopšte patili?'“ , „Zašto uopšte postoji patnja?“ onda želim da kažem da vi to nazivate patnjom, ali Bog ne. On to prihvata kao iskustvo i kad postanemo jedno sa Njegovom Voljom, mi takođe to prihvatamo kao iskustvo. Trenutno nismo jedno sa Njegovom Voljom, tako da je patnja patnja, a radost je radost. Odvojeni smo od Boga svojim ograničenim umom. Ali, ako se zadržimo u talasu kosmičke Volje, onda ćemo sigurno videti da je sve samo skustvo koje nam pomaže da spoznamo Apsolutno.

From:Sri Chinmoy,Sjaj težnje i tok posvećenosti, deo 1, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ag_1