Pitanje: Guru, koja je svrha toga da ti se stvari govore spolja? Mislim, šta zapravo treba da znaš od nas spolja?

Šri Činmoj: To pomaže učenicima, a pomaže i meni. Učenici tada osećaju da mi je zaista stalo do njih na fizičkom i mentalnom planu, kao i na duhovnom. Osećaju da je i ljudsko biće u meni zainteresovano za njihove aktivnosti. Molim sve svoje učenike da obavljaju neku vrstu redovnog posla. Kažem im da ne vode život vagabunde. Znam da svi nešto rade, pa zašto ih zapravo pitam šta rade? Pitam da bi videli da me zanimaju. Kad mi se pruži prilika, uključim se u vaše spoljašnje aktivnosti. To uverava fizički um. U suprotnom, fizički um će reći: „Ne, on ne mari za naš spoljašnji život. On mari samo za naš unutrašnji život.“ Ali to nije istina. Brinem i za vaš spoljašnji život.

Ponekad zapravo već znam šta radite pre nego što pitam, a ponekad ne znam. Ako poznajem vašu dušu i koliki ste napredak postigli, to mi je najvažnije. Ako postanete predsednik Sjedinjenih Država, to možda neće pomoći vašoj duši. Moja glavna briga je vaša duša i kako će vaša duša najbrže napredovati. Ako spoljašnje dostignuće dolazi iz ostvarenja duše, onda mnogo vredi. U suprotnom, u spoljašnjim dostignućima možete postati veliki, ali vaša unutrašnja dostignuća mogu biti pomračena.

Važno je da budeš veliki iznutra. Postizanje unutrašnje veličine je najteži posao. Odatle možeš lako doći do spoljašnje veličine ako želiš. Nije neophodno da znam šta jedeš za doručak. Ali ako redovno meditiraš ujutru, to mi je najvažnije. Nije važno da hraniš svoje telo najukusnijom hranom. Ali želim da znam, da li si nahranio svoju dušu? Da li si meditirao? Ako si meditirao, onda znam da ispunjavaš Boga.

From:Sri Chinmoy,Sjaj težnje i tok posvećenosti, deo 1, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ag_1