Pitanje: Guru, u jednoj od tvojih pozorišnih predstava postoji kralj koji je bio ljubomoran na duhovnog Učitelja. I zato je otišao i ostvario Boga, ali nakon ostvarenja Boga još uvek je bio ljubomoran. Kako je to moguće?

Šri Činmoj: Moraš da znaš da je ostvarenje Boga kao dodirivanje podnožja drveta. Kad ostvariš Boga, dodirneš podnožje. Onda se moraš popeti na vrh. Ako nemaš sposobnost ili ako ne želiš da se popneš još više, onda ostaješ u podnožju drveta. Ako imaš sposobnosti da se popneš na Najviše, moći ćeš da usavršiš svoju ljudsku prirodu, što znači da ćeš preobraziti ljubomoru, bes, ponos, ego i tako dalje. Međutim, neke Bogoostvarene duše se boje da možda neće moći da se ponovo popnu ako jednom siđu sa drveta; tako da se oni popnu na nekoliko grana i tamo ostanu. Ali, ako neko ima spsobnost da se popne na Najviše, pa da onda siđe da pomogne čovečanstvu, on će prihvatiti učenike i pomagati onima koji nisu u stanju da se penju. On će ih učiti, inspirisati, ili će ih staviti sebi na ramena i onda se penjati. Neke će odneti, gore a onda će se opet spustiti i još nekoliko odneti na svojim ramenima. Ako neko ima sposobnost da se penje i spušta, da nosi čovečanstvo gore i da se ponovo spusti, takva osoba neće imati takve poteškoće. Dodirivanje podnožja drveta je takođe ostvarenje jer je drvo ostvarenja vrlo visoko. Treba da znamo da li neko samo dodiruje podnožje drveta, ili se penje na najvišu granu. Postoji razlika. Treba da znamo stepen ostvarenja dotične osobe. Ovaj kralj, Višvamitra, je imao ostvarenje, istina, ali njegovo ostvarenje nije bilo potpuno. Sve dok ne dosegnemo najvišu granu drveta ostvarenja i vratimo se dole sa te visine, naše ostvarenje nije potpuno. On je ostvario Boga, ali savršenstvo ljudske prirode nije postigao. Neki ljudi ne pokušavaju da promene svoju prirodu. Oni shvate istinu, ali ne žele da pobede svoj niži vital. Oni su zadovoljni time da ostanu nesavršeni. Neki duhovni učitelji su dobili stvarnu svetlost, ali oni piju i puše i rade mnoge budalaste stvari. Neće da pročiste taj deo svog vitala. Samo dok meditiraju ulaze u čistotu i savršenstvo duše. Drugu sobu, sobu vitala, međutim, drže apsolutno prljavu i tamnu. Oni jesu duhovni učitelji, ali kad se uporede sa onima koji su postigli najviše Prosvetljenje, postoji velika razlika.

From:Sri Chinmoy,Sjaj težnje i tok posvećenosti, deo 1, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ag_1