Deo I

Na sledeća pitanja je Šri Činmoj odgovorio u Šivananda joga udruženju, San Francisko, Kalifornija , 7. novembra 1971.

Pitanje: Šta uzrokuje patnju?

Šri Činmoj: Zbog naših pogrešnih dela, nastale su negativne, netežeće, nebožanske sile. Kad ove sile uđu u nas, mi patimo. Ovo je jedan pogled. Ali opet, sve što nazivamo patnjom, sve što nazivamo grešnim, zlim, nebožanskim ili netežećim je takođe deo Boga. Mi doživljavamo Boga u svemu i kroz sve. Kad vidimo patnju, odmah pomislimo da je Bog stvarno okrutan. To je naš ljudski način procenjivanja Boga. Ali ako uđemo duboko unutra, vidimo da ono što nazivamo patnjom nije ništa drugo do iskustvo. I ko prolazi kroz to iskustvo? Sam Bog. Bog je Izvršilac, Bog je Delo i Bog je Rezultat. To je ono što shvatamo u svom unutrašnjem duhovnom životu.

Ljudsko u nama vidi patnju kao nešto užasno i nebožansko, ali božansko u nama to vidi kao Božije iskustvo u procesu kosmičke evolucije. Što se više uspinjemo, tim jasnije postaje našem ljudskom umu da su svi događaji koji su se desili na zemlji iskustva koja Bog ima kroz svako ljudsko biće. E sad, u Božijoj kosmičkoj Lili (Igri), vidimo višestruke aktivnosti, bezbrojne sile koje operišu sve odjednom. Ali, doći će dan kad će iskreni tragaoci shvatiti najvišu Istinu i brojno nadmašiti netežeće ljude i onda će nebožanske sile morati nestati. Kad tragalac svesno uđe u more Mira i Svetlosti snagom svoje težnje, on postaje sastavni deo Božije Volje. Tada on više ne pravi greške koje prave netežeći ljudi. Nažalost, trenutno, od možda milion ljudi samo jedno ili dvoje teži, a opet, od svih tih aspiranata, tek nekoliko su krajnje iskreni u svom duhovnom životu.

Svet napreduje prema Svetlosti, iako je ovaj proces vrlo spor. Ljudskoj patnji će doći kraj, jer je Bog sav Blaženstvo. Mi smo došli iz Blaženstva. Na Zemlji izrastamo u Blaženstvo. Na kraju našeg putovanja duše vratićemo se u Blaženstvo.

Naši Vedski proroci su pevali: Anandadd hy eva khalv imani bhutani jayante...: „ Iz Blaženstva smo postali. U Blaženstvo izrastamo. Na kraju našeg putovanja ćemo se vratiti u Blaženstvo“.

Iskustvo Blaženstva razvijamo kad meditiramo i molimo se. Većina nas se ne moli i ne meditira iskreno i duševno, pa je zato Blaženstvo za nas nedostižno. Ali ako budemo duševno meditirali i ako se u svojim svakodnevnim aktivnostima budemo bezuslovno predali Svemogućem, našem Božanskom Ocu, onda će Blaženstvo biti naša svakodnevna Realnost. U svakoj sekundi bi trebalo da osećamo prisustvo Blaženstva. Naše spoljašnje iskustvo može biti nešto sasvim suprotno, može biti bolno ili porazno. Ali, u našem unutrašnjem iskustvu ćemo postati nerazdvojno jedno sa kosmičkom Voljom. U toj Volji nema patnje. Patnja je u ljudskom umu i u zemaljskoj svesti. Međutim, kad prevaziđemo zemaljsku svest, kad ponudimo samo svoje postojanje Svevišnjem i postanemo sastavni deo Njegove kosmičke Volje na Zemlji, videćemo da ne postoji nešto poput patnje. Vidimo samo iskustvo, božansko kosmičko iskustvo koje Sam Bog ima u nama i kroz nas.

From:Sri Chinmoy,Sjaj težnje i tok posvećenosti, deo 1, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ag_1